Википедија

Татјана Сороко

Татјана Сороко (рус. Татьяна Николаевна Сорокко; Саров, 26. децембар 1971) је руска манекенка и модна новинарка[1]. Шетала је пистама за најистакнутије дизајнере и модне куће на свету, појавила се на насловницама водећих модних часописа и постала први руски модел пост-совјетског периода који је добио међународно признање[4]. Након каријере модела, Сороко је радила као уредник за магазин Вог, Vanity Fair, и магазин Базар. Њен посебан лични стил и њена приватна колекција историјски важне одеће високе моде били су предмети музејских изложби у Русији и Сједињеним Државама[5][6].

Татјана Николаевна Сороко
Лични подаци
Датум рођења(1971-12-26)26. децембар 1971. (52 год.)
Место рођењаСаров[1], СССР
Породица
СупружникСерж Сороко
Каријера
Висина180 cm[2][3]
Боја косесмеђа[1]
Боја очијуплава/зелена[1]

Младост уреди

Татјанин отац је био нуклеарни физичар. Одрасла је у Армазасу 16 (данас Саров), граду затвореног типа, где су вршена нуклеарна истраживања за време Совјетског Савеза.

Године 1989. студирала је физику на Московском Институту за физику и технологију, где ју је открио париски агент за манекенство Марилин Гаутер, власник агенције Марилин Модел, након чега је позвана да се пресели у Париз због посла у манекенству, где одлази 1990. године[7].

Каријера уреди

Након две недеље проведене у Паризу, Татјана је била на манекенстком подијуму под окриљем компаније Кристијан Диор, Сент Лаурен И фотографисана ЈЕ за часопис Базар[8]. Татјана је током своје каријере била модел за модне креаторе и компаније Кристијан Диор, Живенши, Шанел, Сент Лаурен, Кристијан Лакрос, Ђанфранко Фере, Клауди Монтана, Жан Пол Готје, Александар Маквин, Comme des Garçons, Исеј Мијаке, Јоџи Јамамото, Ђорђо Армани, Ђани Версаче, Роберто Кавали, Прада, Калвин Клајн, Вивијен Вествуд, Ралф Ручи, Марк Џејкобс, Мајкл Корс, Бил Блас, Ралф Лорен, Оскар де ла Рента, Дона Каран и за многе друге. Често је фотографисана за уредничка дела и насловнице европских и америчких часописа као што су Вог, Базар, магазин W, Ел, Гламур и Космополитан.[1]

1992. године Татјана и њен супруг, Серж Сороко, преселили су се у Калифорнију. Већ позната од стране главних модних дизајнера и уредника, њена каријера је ишла истим темпом у Америци, баш као и у Европи. Осим својих моделских ангажмана широм света, Сороко је наставила школовање на Академији уметности у Сан Франциску, где је студирала Историју моде. Појавила се на насловној страни часописа Runway [9], у књизи модних фотографија Ларија Финка и на реклами за Хонду Интергра са Бред Питом[10].

1994. године појавила се у филму Висока мода, Роберта Алтмана[11][12].

Била је предмет књиге која је објавила у Москви, Екатерине Васиљеве, која ју је представила као првог препознатљивог руског модела који се појавио након перестројке[13].

Са објављивањем издања руског издања часописа Вог децембра 2001. године, Сороко, који говори говори руски и енглески језик, започела је нову каријеру као спољни дописник и доприносни уредник. Била је аутор популарне колумне Телеграм Татјане Сороко. У њеној колумни нашао се велики број познатих личности : Ђанфранко Фере, Ралф Ручи, Андреја Путман, Маноло Блахник, Јоџи Јамамото, Филип Триси, Ричард Аведон и Херб Ритс[14][15][16].

Њена последња колумна објављена је у издању часописа Вог у децембру 2004. године. Почетком 2000-их, Сороко је такође допринела италијанском сајму Ванити, за кога је продуцирала и дизајала фотографије са истакнутим личностима, укључујући глумца Питер Којота и књижевницу Изабелу Аљенде[17].

У јануару 2005. године, Сороко је почела да ради као помоћни уредник америчког часописа Базар. Међу бројним значајним личностима, Сорокко је интервјуисала Катерину Јушченко[18], супругу украјинског председника, за издање из септембра 2005. године, а за издање из августа 2008. године, интервјуисала је Ненси Пелоси, америчку политичарку[19][20][21][22]

Године 2009. Татјана је наведена у московском издању часописа Тајм аут међу изузетних "50 људи и ствари које је Москва поклонила свету"[23].

У децембру 2014. године, Сороко је направила повратак у новинарство, пишући на шест страна магазина Базар, где је писала модне приче и о крзнима на модним пистама за за 2014. годину[24][25][26].

Остали пројекти уреди

2004. године позвана је да наступи са руским Националним Оркестром[27] на турнеји у Сједињене Америчке Државе[28].

Татјана је страствени колекционар високе моде и старинског накита[29] и често је донирала или позајмила комаде из своје колекције различитим музејима, укључујући и Музеј Метрополитен у Њујорку, Модни Институт Технологије,[30], Калифорнијски музеј Легије части и многе друге[31].

Татијана је често позивана да говори о темама моде и стила, а њени ангажмани су били са Музејима ликовних уметности Сан Франциска, у Музеју уметности у Фениксу и на Универзитету Академије уметности у Сан Франциску.[32][33].

Татјана је такође била гост на у шоу Марте Стјуарт неколико пута, дискутујући о широком спектру тема, од кувања до моде и колекционарства[34][35].

Приватан живот уреди

Татјана [36] се 1992. године удала за Сержа Сорока, инвеститора некретнина и колекционара уметности. Они живе у заливској области Сан Франциска[37][38]

Извори уреди

  1. ^ а б в г д Tatiana Sorokko на сајту FMD (језик: енглески)
  2. ^ Moore, Booth (9. 11. 2010). „Fashion icon face-off: Janie Bryant vs. Tatiana Sorokko”. Los Angeles Times. Приступљено 5. 12. 2010. 
  3. ^ „Join Glenda Bailey & Tatiana Sorokko for Exclusive Couture Symposium”. Harper's Bazaar blog. 20. 10. 2010. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 26. 10. 2010. 
  4. ^ „Do I see a theme? Exhibitions devoted to the style of individual women”. The Museum at Fashion Institute of Technology. Приступљено 21. 2. 2014. 
  5. ^ Hahnefeld, Laura (28. 10. 2010). „Model Citizen”. Phoenix New Times. Архивирано из оригинала 17. 06. 2011. г. Приступљено 28. 11. 2010. 
  6. ^ Zinko, Corolyne (28. 3. 2010). „Tatiana Sorokko's Collection to Show in Moscow”. San Francisco Chronicle. Приступљено 17. 4. 2010. 
  7. ^ Farley, Thomas (March 2002). "Pacific Whites", Town and Country magazine; retrieved 28 November 2010.
  8. ^ Harper's Bazaar, France. September 1990; retrieved 11 November 2010.
  9. ^ „Runway”. Amazon.com. Приступљено 1. 11. 2010. 
  10. ^ Lewittes, Michael; Benza, A.J. (22. 12. 1995). „Hot Copy”. New York: The New York Daily News. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 20. 10. 2009. 
  11. ^ Tatiana Sorokko на сајту IMDb (језик: енглески) 
  12. ^ „Prêt-à-Porter”. EncycloCine.com. Приступљено 10. 3. 2009. 
  13. ^ „Tatiana Sorokko”. Fashionbank.ru. Приступљено 1. 11. 2010. 
  14. ^ Sorokko, Tatiana (December 2001 – December 2004). "Telegram from Tatiana Sorokko", Vogue, Russia. Retrieved 28 November 2010.
  15. ^ „Fashionable Life: Gelila Assefa & Wolfgang Puck”. Harper's Bazaar. јул 2007. Приступљено 21. 10. 2009. 
  16. ^ „Ralph Lauren: Fashion Czar”. Harper's Bazaar. октобар 2007. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 28. 11. 2010. 
  17. ^ Mui, Nelson (октобар 2003). „At the Lake”. San Francisco: San Francisco Magazine. Архивирано из оригинала 24. 02. 2011. г. Приступљено 31. 3. 2011. 
  18. ^ Sorokko, Tatiana (20. 8. 2005). „Born in the USA: The First Lady of Ukraine”. President of Ukraine official website. Архивирано из оригинала 19. 6. 2009. г. Приступљено 7. 3. 2009. 
  19. ^ Sorokko, Tatiana (јул 2008). „Nancy Pelosi Speaks Her Mind”. Harper's Bazaar. Архивирано из оригинала 6. 9. 2008. г. Приступљено 7. 3. 2009. 
  20. ^ Garchik, Leah (29. 3. 2011). „'Action' meant a transformation”. San Francisco Chronicle. Приступљено 31. 3. 2011. 
  21. ^ „Fashionable Life: Andrew Gn”. Imageavenue.com (reprinted from Harper's Bazaar). мај 2006. Приступљено 17. 4. 2010. 
  22. ^ „Cindy McCain: Myth Vs. Reality”. Harper's Bazaar. јул 2007. Приступљено 21. 10. 2009. 
  23. ^ „50 People and Things that are Moscow's Gift to the World”. Time Out. 10. 5. 2009. Архивирано из оригинала 6. 6. 2009. г. Приступљено 4. 6. 2009. 
  24. ^ Cowles, Charlotte (18. 11. 2014). „Tatiana Sorokko Makes Her Modeling Comeback”. Harper's Bazaar. Приступљено 1. 2. 2015. 
  25. ^ „Tatiana Sorokko Steps Back into the Pages of Harper's Bazaar”. Arizona Costume Institute. 3. 12. 2014. Архивирано из оригинала 1. 2. 2015. г. Приступљено 1. 2. 2015. 
  26. ^ Zinko, Corolyne (5. 12. 2014). „Former model Tatiana Sorokko’s star turn in Harper’s Bazaar spread”. San Francisco Chronicle. Приступљено 1. 2. 2015. 
  27. ^ „RNO Russian National Orchestra”. Russianarts.org. фебруар 2004. Архивирано из оригинала 9. 5. 2008. г. Приступљено 7. 3. 2009. 
  28. ^ Leiby, Richard (4 February 2004). "The Reliable Source", The Washington Post, Washington, D.C.; retrieved 11 November 2010
  29. ^ Zimbalist, Kristina (November 2002). "The Couture Collector: Tatiana Sorokko", Harper's Bazaar; retrieved 11 November 2010.
  30. ^ Dizik, Alina. Ralph Turns 25, Daily Front Row; 12 January 2007; retrieved 23 August 2014
  31. ^ Sloan, Jillian (11. 6. 2008). „Model Tatiana Sorokko at Phoenix Art Museum”. Phoenix New Times. Архивирано из оригинала 26. 08. 2009. г. Приступљено 7. 3. 2009. 
  32. ^ Barton, Leslie (5. 6. 2008). „Haute Chick”. Phoenix New Times. Архивирано из оригинала 26. 08. 2009. г. Приступљено 7. 3. 2009. 
  33. ^ „Supermodel Tatiana Sorokko's Couture Exhibit”. Harper's Bazaar blog. 20. 9. 2010. Приступљено 9. 10. 2010. 
  34. ^ „Tatiana's Dill Pickles”. The Martha Stewart Show. октобар 2008. Приступљено 7. 3. 2009. 
  35. ^ „Tatiana Sorokko's Couture Fashion Collection”. The Martha Stewart Show. септембар 2010. Архивирано из оригинала 6. 9. 2012. г. Приступљено 16. 9. 2010. 
  36. ^ Zinko, Carilyne (2. 5. 2002). „Social butterflies swarm Silk Gala”. San Francisco Chronicle. San Francisco. Приступљено 27. 7. 2013. 
  37. ^ Sorokko, Tatiana (Summer 2007). "Tatiana's Hit List", Town & Country Travel; retrieved 3 August 2013.
  38. ^ Khullar, Mridu (29. 12. 2008). „One Night in San Francisco”. Time. Архивирано из оригинала 26. 02. 2009. г. Приступљено 7. 3. 2009. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Татјана Сороко на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Татјана_Сороко&oldid=27112091”