Тахићани
Тахићани (тах. Ta'ata Tahiti (Ma'ohi), франц. Tahitiens (Maohis)) или Маохи, јесу полинежански народ који насељавају Тахити. Смештено је у архипелагу Друштвена Острва које припада Француској Полинезији, у јужном делу Пацифика. Између 300. и 600. године н. е. након дугог путовања кануима, полинежански народ је населио острво. Острво има око 200.000 становника од којих половина стално борави на острву. Главни и највећи град на острву је Папете, а површина острва је 1048 km².[1]
 | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 178.133 (на Тахитију, према попису становништва одржаним августа 2007. године) | |
| Језици | |
| тахићански, француски | |
| Религија | |
| Хришћанство (претежно Калвинизам и Католицизам) | |
| Сродне етничке групе | |
| Хавајци, Маркижани, Маори, Рапанујци, Самоанци и остали Полинежански народи |
Историја уреди
Староседеоци Тахитија, пре контакта с Европљанима, нису познавали метале и користили су технологију из каменог доба. Међутим, крчили су шуме и обрађивали плодна вулканска тла. Израђивали су кануе.[2] Оруђе које су користили било је израђено од камена, кости, шкољки или дрвета. Процењује се да је у тренутку првог контакта с Европљанима 1767. године на Тахитију живело више од 40.000 људи, а на осталим острвима од 15.000 до 20.000.[3] Европљани (првобитно Енглези) донели су на острва многе, дотада домороцима непознате болести, попут дизентерије, малих богиња, шарлаха, тифуса и туберкулозе.[4] На те болести Тахићани нису имали никакав имунитет и то је исходовало смањењем њиховог броја с око 40.000 у 1767. години на око 16.000 у 1797. години. Пописом 1881. године побројено је 5.960 домородаца. Упркос још неким епидемијама које су се збиле након те године, број Тахићана почео је опет расти. Данас су Тахићани француски држављани и имају два изабрана заступника у француској Народној скупштини и једног у Сенату. Пунолетни Тахићани гласају на скоро свим француским изборима.[5]
Култура и одлике уреди
Народ Тахитија, Тахићани, говоре тахићански језик, то је полинежански језик, који је сродан с маорским и француским језиком.
Култура тахићана названа је Маохи, одакле потиче реч Маори, што је полинежански назив за Нови Зеланд. Од те речи потиче и назив за древне свете грађевине у Полинезији – марае.
Изглед Тахићана одражава њихово маорско порекло, углавном су високи, крупни и мишићави, мада након мешања гена, данашњи Тахићани имају кинеско и француско порекло. Фестивали плеса са карактеристичним њихањем кукова, главно су обележје културног идентитета народа Полинезије и велика туристичка атракција.
Веома интересантно у народу Тахитија је постојање трећег пола у данашњем друштву, који носи назив Маху. Маху се рађају као дечаци али се одгајају као девојчице и равноправан је са женским и са мушким полом. Они изгледају и понашају се као тахићанске жене, помажу у кућним пословима, одгајају децу, а такође раде и у хотелима и ресторанима.
Тахићани се углавном баве комерцијалним риболовом јер је океан богат рибом и туризмом, с обзиром са је температура веома повољна, у просеку је 28 °C, и не прелази 32 °C.
Тахићани су веома гостољубив и толерантан народ, кога чине протестанти и католици. Веома су посвећени својим обичајима, у којима веома доминира цвеће. Они од цвећа праве венце, којима дарују посетиоце и оне који одлазе са острва.[1]
Познати Тахићани уреди
-
-
Помаре IV – бивша тахићанска краљица -
Оскар Темару – актуелни председник Француске Полинезије -
Поувана а Опа – вођа покрета за независност Тахитија од Француске који је деловао у касним 1950им.
_(cropped).JPG)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б Тахићани, полинежански народ Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2017) на веб-сајту "virtualnigrad.com" (језик: српски) Посећено 27. августа 2017. године
- ^ Finney 2007, стр. 11
- ^ Finney 2007, стр. 13
- ^ Finney 2007, стр. 18
- ^ Lockwood, Victoria S. (1993). Tahitian transformation. Lynne Rienner Publishers. стр. 73.
Литература уреди
- Finney, Ben R. (2007). Tahiti: Polynesian Peasants and Proletarians. Transaction Publishers.
