Википедија

Теодор Драјзер

амерички новинар и књижевник

Теодор Херман Алберт Драјзер (Тере Хоут, 27. август 1871 — Холивуд, 28. децембар 1945) био је амерички новинар и књижевник. Најпознатији је по делима Сестре Кери (1900) и Америчка трагедија (1925).

Теодор Драјзер
Лични подаци
Пуно имеТеодор Херман Алберт Драјзер
Датум рођења(1871-08-27)27. август 1871.
Место рођењаТере Хоут, Индијана, САД
Датум смрти28. децембар 1945.(1945-12-28) (74 год.)
Место смртиХоливуд, САД
Занимањекњижевник и новинар

Биографија уреди

Рођен је 1871. године у Терехоту, држава Индијана. Његов отац Џон Драјзер био је Немац који је дошао у Америку да би избегао војну обавезу, а мајка је била из Дејтона.[1] Теодор је био дванаесто од тринаест деце из породице Драјзер. Један од његове старије браће био је Пол Драјзер, текстописац. Теодор је одгајан као католик, а касније је постао атеиста.[2]

Након што је завршио средњу школу у Ворсу, похађао је Универзитет у Индијани (1889—1890), од којег је одустао.[3][4]

Године 1983. оженио се Саром Озборн Вајт, а брак су окончали 28. децембра 1909. године. Године 1919. упознао је Хелену Рикардсон, са којим се оженио 13. јуна 1944. године.[5][6][7]

Преминуо је 28. децембра 1945. године у Холивуду.[8]

Каријера уреди

Радио је неколико година као журналиста у часопису Чикаго глоуб, а након тога за St. Louis Globe-Democrat. Написао је неколико чланака о књижевницима, а радио интервјуе са Томасом Едисоном, Теодором Томасом и многим другим.[9][10]

Рад на свом првом роману Сестре Кери Драјзер је започео 1899. године у Момију, а он је објављен 1900. године.[11][12] У књизи Сестре Кели, Драјзер је представио друштво које се мења, писао о младој жени која одлази са села у Чикаго, где се бори са сиромаштвом и бави простутуцијом. Књига је стекла значајн углед.[13] Године 1901. Драјзер је написао кратку причу Nigger Jeff, у време када су у Сједињеним Државама владали расни немири.[14] Његова друга новела Џени Герхард објављена је 1911. године.[8] Први комерцијални успех Драјзера била је Америчка трагедија, објављена 1925. године.[15]

Референце уреди

  1. ^ Finding aid to the Theodore Dreiser papers Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2018) at the University of Pennsylvania Libraries
  2. ^ Cowie, Alexander, Alfred Kazin, and Charles Shapiro. "The Stature of Theodore Dreiser: A Critical Survey of the Man and His Work." American Literature 28.2 (1956): 244. Web. "he turned against his father's orthodox religion and became an atheist."
  3. ^ Daugherty, Greg (3. 3. 2012). „Seven Famous People Who Missed the Titanic”. Smithsonian Magazine. Архивирано из оригинала 21. 10. 2013. г. Приступљено 29. 09. 2019. 
  4. ^ Lingeman, Richard (1993). Theodore Dreiser: An American Journey (Abridged Edition). Wiley. 
  5. ^ Newlin, Keith (2003). „Dreiser, Helen Richardson (1894-1955)”. A Theodore Dreiser Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. стр. 101. ISBN 0-313-31680-5. 
  6. ^ Clayton, Douglas (1994). Floyd Dell, The Life and Times of An American Rebel. Ivan R. Dee. 
  7. ^ Crosse, John (1. 11. 2012). „Edward Weston, R. M. Schindler, Anna Zacsek, Lloyd Wright, Lawrence Tibbett, Reginald Pole, Beatrice Wood and Their Dramatic Circles”. Southern California Architectural History Blog. 
  8. ^ а б Loving, Jerome (2005). The Last Titan: A Life of Theodore Dreiser. Berkeley: University of California Press. ISBN 9780520234819. 
  9. ^ Riggio, Thomas P. (2004). „Preface”. Ур.: Rusch, Frederic E.; Pizer, Donald. Theodore Dreiser: Interviews. Urbana: University of Illinois Press. стр. 335. ISBN 9780252029431. 
  10. ^ Dreiser, Theodore (1985). Hakutani, Yoshinobu, ур. Selected magazine articles of Theodore Dreiser : life and art in the American 1890s . 1. Rutherford: Fairleigh Dickinson University Press. стр. 10. ISBN 0838631746. 
  11. ^ „Lucas County : 2-48 House of Four Pillars”. Remarkable Ohio. Приступљено 27. 6. 2016. 
  12. ^ Newlin, Keith (2003). „Henry, Maude Wood (1873-1957)”. A Theodore Dreiser Encyclopedia. Greenwood Publishing Group. стр. 186—188. ISBN 0-313-31680-5. 
  13. ^ Miller, Donald (2003). City of the Century: The Epic of Chicago and the Making of America. New York: Simon & Schuster. стр. 263. ISBN 9780684831381. 
  14. ^ Rice, Anne P. (2003). Witnessing Lynching: American Writers Respond. Rutgers University Press. стр. 151—170. ISBN 978-0813533308. 
  15. ^ Srebnick, Amy Gilman; Lévy, René (2005). Crime and Culture: An Historical Perspective. Burlington: Ashgate. стр. 17. ISBN 9780754623830. 

Литература уреди

  • Cassuto, Leonard and Clare Virginia Eby, eds. The Cambridge Companion to Theodore Dreiser. Cambridge: Cambridge University Press, 2004.
  • Loving, Jerome. The Last Titan: A Life of Theodore Dreiser. Berkeley: University of California Press, 2005.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Теодор_Драјзер&oldid=27022832”