Тилос
Тилос (грчки грч. Τήλος) је једно од острва у групацији Додеканеза у источној Грчкој. Управно острво припада округу Родос у оквиру Периферији Јужни Егеј, где са околним острвцима и хридима чини посебну општину. Главно место на острву је градић Мегало Хорио.
 | |
| Географија | |
|---|---|
| Површина | 64,5 km2 |
| Дужина | 14,5 km |
| Ширина | 8 km |
| Висина | 654 m |
| Највиши врх | Профитис Илијас |
| Администрација | |
| Највећи град | Мегало Хорио |
| Демографија | |
| Становништво | 533 (2001) |
| Густина ст. | 8,26 стан./km2 |
Порекло назива уреди
Тилос, некада Телос, добио је име по античком митском јунаку Тилосу, сину бога Хелиоса.
Природни услови уреди
Тилос је острво Додеканеза средње величине. Најближа осртва су му Нисирос на 15 km ка северу и Халки на 20 km ка југу. Острво је планинско и каменито, састављено највише од кречњачких стена. Обала Тилоса је разуђена са више малих залива са скривеним плажама.
Клима Тилоса је средоземна са дугим, сушним летима и благим и кишовитим зимама. Недостатак воде је значајно ограничење, али, будући да Тилос близу копна, користе се богати подземни извори. Због тога је биљни и животињски свет бујнији него на неким околним острвима, мада је он особен за ову климу. Од гајених култура доминирају маслина и винова лоза.
Историја уреди
Тилос је насељен још током праисторије. Током раздобља старе Грчке полис Тилос је био члан Делског савеза. У следећим вековима острвоје било у сфери блиског, али знатно моћнијег и развијенијег Родоса, да би у 2. веку п. н. е. пало у руке старог Рима. Касније је Тилос био у оквиру Византије, да би га 1309. године преузели витезови Малтешког реда. 1522. године острво преузимају Турци османлије и под њима Тилос остаје вековима, али уз задржавање одређених привилегија. И поред тога месни Грци се нису мирили са страном владавином, па се становништво Тилоса укључило у Грчки устанак 20их година 19. века, али није било прикључено новооснованој Грчкој. 1912. године острво запоседа Италија, која га губи после Другог светског рата у корист Грчке. Пропадање острва било је неминовно у овим турбуленцијама 20. века, али се последњих деценија ово је донекле умањило развојем туризма.
Становништво уреди
Главно становништво на Тилосу су Грци. Тилос спада у ретко насељена острва међу значајинијим острвима Додеканеза, а развој туризма током протеклих 20ак година допринео је просперитету острва и смањењу пада броја становника.
Привреда уреди
Данас се привреда Тилоса све више заснива на туризму и поморству, а све мање на традициналној пољопривреди (маслине, винова лоза, мање јужно воће).
