Торда

Торда
Торда;
	Католичка црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Житиште
Становништво
— 2011.	1462
— густина	34/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 35′ 05″ С; 20° 27′ 16″ И / 45.584666° С; 20.4545° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	75 m
Површина	51,6 km2
	Торда Торда на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23214
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Торда (мађ. Torda) је насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2022. било је 1041 становника.

Историја уреди

У Торди је рођен 4./16. јануара 1814. године кардинал Јосиф Михаловић, надбискуп загребачки. Школовао се у Великом Бечкереку, Темишвару и Сегедину, а завршио је богословију у темишварском Семинару. Од 1836. године је свештеник, и служи као капелан у градској цркви у Темишвару. Постаје 1848. године каноник Чанадске бискупије, а 1870. године именовао га је цар аустријски за загребачког надбискупа. Године 1877. ступа као кардинал, одликован великим крстом Леополдовог ордена. прославио је 1886. године своју "златну мису". Умро је 7./19. фебруара 1891. године.^[1]

Село је 31. марта 2013. године погодио торнадо односећи кровове кућа.^[2] Село је познато по изворишту воде „Свети Ђорђе“.^[3]

Демографија уреди

У насељу Торда живи 1409 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (39,5 код мушкараца и 43,9 код жена). У насељу има 651 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	4.172
1953.	4.085
1961.	3.803
1971.	3.345
1981.	2.697
1991.	2.183	2.118
2002.	1.771	1.792

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Мађари	1.533	86,56%
Роми	82	4,63%
Срби	46	2,59%
Југословени	10	0,56%
Хрвати	6	0,33%
Румуни	2	0,11%
Немци	1	0,05%
непознато	1	0,05%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	1	0
80+	14	38
75—79	29	56
70—74	32	49
65—69	52	58
60—64	58	79
55—59	62	70
50—54	49	58
45—49	59	54
40—44	67	45
35—39	74	56
30—34	60	63
25—29	61	43
20—24	43	41
15—19	48	54
10—14	49	51
5—9	49	59
0—4	55	35
Просек :	39,5	43,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.095	1.109	1.091	1.009	878	778	651

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	141	201	117	120	49	16	2	4	0	1	2,72

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	709	181	480	28	20	0
Женски	764	76	479	194	14	1
УКУПНО	1.473	257	959	222	34	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	523	421	0	1	54
Женски	359	289	0	0	17
УКУПНО	882	710	0	1	71
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	3	11	5	10
Женски	0	0	22	1	3
УКУПНО	1	3	33	6	13
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	6	4	3
Женски	0	0	4	17	4
УКУПНО	0	1	10	21	7
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	0
Женски	2	0	0	0
УКУПНО	5	0	0	0

Референце уреди

^ "Српски сион", Сремски Карловци 25. фебруар 1891. године
^ Торнадо у Банату оштетио 100 кућа („Блиц“, 2. април 2013) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2013), Приступљено 25. 4. 2013.
^ Извор чудотворне воде („Телеграф“, 2. децембар 2015)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] "Српски сион", Сремски Карловци 25. фебруар 1891. године

[2] Торнадо у Банату оштетио 100 кућа („Блиц“, 2. април 2013) Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2013), Приступљено 25. 4. 2013.

[3] Извор чудотворне воде („Телеграф“, 2. децембар 2015)

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]