Тригонално планарна геометрија
Тригонално планарна геометрија молекула представља геометрију у којој је један атом у центру окружен са три атома који се налазе у угловима једнакостраничног троугла. Они се називају периферним атомима и налзе се сви у једној равни.[1] У идеално тригонално планарном моделу, сва три лиганда су идентична и сви углови веза су 120°. Такве врсте припадају тачковној групи D3h. Молекули код којих три лиганда нису идентична, као што је H2CO, одступају од ове идеалне геометрије.
| Тригонално планарна геометрија | |
|---|---|
 Пример: сумпор триоксид |
Примери молекула са тригонално планарном геометријом укључују бор трифлуорид (BF3), формалдехид (H2CO), фосген (COCl2) и сумпор триоксид (SO3). Неки од јона са тригонално планарном геометријом су нитратни (NO3-), карбонатни (CO32−) и гуанидинијум (C(NH2)3+). У органској хемији, планарни, трикоординовани централни угљеници који су тригонално планарни се често описују као sp2 хибридизовани атоми.[2][3]
Прелазно стање инверзије азота током дисторзије пирамидалних амина је тригонално планарно.
Пирамидализација је дисторзија овог молекулског облика према тетраедарској молекулској геометрији. Ову дисторзију можемо да посматрамо у пирамидалним алкенима.[1]
Битни појмови уреди
Извори уреди
- ^ а б „Advanced organic chemistry : reactions, mechanisms, and structure | WorldCat.org”. www.worldcat.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-25.
- ^ Holleman, A. F.; Wiberg, E. (2001). Inorganic Chemistry. San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- ^ Miessler, G. L.; Tarr, D. A. (2004). Inorganic Chemistry. Pearson/Prentice Hall. ISBN 0-13-035471-6.