Трстена (Косовска Митровица)
Трстена (алб. Tërstenë) је насеље у општини Косовска Митровица, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 163 становника, већину становништва чинили су Албанци.[а]
Трстена | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Косовска Митровица |
Становништво | |
— 2011. | 163 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 54′ 50″ С; 20° 58′ 21″ И / 42.91389° С; 20.9725° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 993 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 40000 |
Позивни број | +383 (0)28 |
Регистарска ознака | KM |
Положај села уреди
Село је на падини Копаоника, јужно од Црног врха (1364 м), а западно и јужно од врха Духовца (1134 м). Кроз село протичу Велики поток и река Врело. Разбијеног је типа. Дели се на три махале, чији су називи по родовима који у њима живе. Куће су на окупу само у махали Зумберовића, а исто тако и десетак кућа у махали Грбовића. Сви остали делови села су разбијени на групице од по две до три куће. Удаљења између тих групица износе 200-500 м.[1]
Историјат уреди
На атару овог села према Гумништу једно се место зове Вори Шкаут (Словенинов гроб). Ту је, кажу, било велико гробље, чији се трагови више не познају. Преци садашњих Албанаца. У селу су почетком 19. века затекли село као чифлик „бега из Пећи“, на коме су чифчије били преци садашњих Албанаца из Пасоме и један род мештана Срба који је већ био у исламу. И преци садашњих Албанацасу све до око 1860. били чифчије, када су, кажу, купили село.[2]
Порекло становништва по родовима уреди
- Азлановић (алб. Aslani) (10 кућа.) и – Бећировић (алб. Beqiri) (11 кућа.), од фиса Шаље. Доселили се из Шаље у Малесији почетком 19. века. Појасеви за Бећировиће у 1933. од досељења: Бека (Бећир), Зећир, Јашар, Дема.
Поарбанашени српски род је – Грбовић (алб. Grbaj) (24 кућа.). Затечен у селу још средином 18. века при досељењу оних Албанаца који сада живе у Пасоми. На ислам прешли у другој половини 18. века за време живљења тих Албанаца у овом селу. Ушли су у фис (племе) Шаљу, фис свога села и села у суседству.
Демографија уреди
Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 377 | 433 | 465 | 470 | 545 | 632 | 163 |
Напомене уреди
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
- ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику
Референце уреди
- ^ Урошевић 1965, стр. 309.
- ^ Урошевић 1965, стр. 310.
- ^ Подаци „Насеља и порекло становништва“ (др. А. Урошевић: Косово)
Литература уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |