Убиство породице Павловић
Убиство породице Павловић је злочин који су у ноћи између 15. и 16. новембра 1991. године, у улици Николе Демоње бр. 74 у Вуковару, починили хрватски војници, припадници Збора Народне Гарде Републике Хрватске. Убиство породице Павловић по свом карактеру је слично Убиству породице Зец у Загребу (7. децембра 1991) и убиству породице Олујић у жупањском селу Церна (17.2.1992) само што није добило толику медијску пажњу.[1]
Злочин уреди
Улица Николе Демоње налази се у вуковарској четврти Борово Насеље а од почетка борбених дејстава па све до 18. новембра 1991. била је под контролом хрватских снага.[2] Овде је између осталог био и штаб ЗНГ, а мештани српске националности трпели су бројне претње, узнемиравања и претресе те је њихов живот био веома отежан.[3] Према подацима хрватских извора али и изјавама преживелих Срба, хрватски војници - припадници Збора Народне Гарде, заузели су тих новембарских дана 1991. године неколико кућа у овој улици одакле су пуцали, при чему су целу улицу претворили у борбену линију.[3] Злочин у овој улици је био само део шире кампање етничког чишћења које су спровеле хрватске снаге будући да је у том периоду на више локација у Боровом Насељу и Вуковару ликвидирано преко 50 српских цивила.[2]
У суседној кући под бројем 74. у исто време у ноћи између 15. и 16. новембра 1991. припадници хрватских паравојних формација, ЗНГ, убили су деветоро српских цивила.[4] Злочин је преживела једино Милицa Трајковић која се иако рањена два дана скривала у подруму.[4] Према речима преживеле Милице, хрватски војници су најпре на улазу у подруму питали има ли кога унутра.[4] Када им је одговорено да су ту само српски цивили, хрватски војници су почели да им псују „мајку четничку“ и да их називају погрдним именима. Потом су наредили свима да изађу из подрума.[4] Претпоследња је била Сава Павић, старица од 62 године која се кретала споро а коју је због тога хрватски војник усмртио пушком, ранивши том приликом и Милицу која је била одмах поред, скривена у мраку.[4] Како је пала, Милица је одмах повукла дебео јорган преко себе и остала скривена те је хрватски војници нису приметили.[4] Цивили су изведени из подрума и након мучења и тортура брутално убијени.[5] Тада су убијени Нада Павловић /41/, надина мајка Михољка /66/, и надино двоје деце Зорица /15/ и Зоран Павловић /17/, док је Надин супруг Теодор Тошо Тошковић одведен иза куће и стрељан.[6] Убијени су и Велимир Трајковић /61/, супруг једине преживеле Милице, као и комшија Милан Траваш који се скривао заједно са њима.[4] По уласку припадника ЈНА у Вуковар и Борово Насеље, Милици је пружена прва помоћ и одведена је у болницу где је касније испричала своју исповест о злочину хрватских снага.[7]
Тим патолога на челу са истакнутим др Зоран Станковићем утврдили су како су чланови породице Павловић убијени ватреним, хладним и тупим предметом.[8] Патолози су констатовали да је било доста трагова мучења.[8] За Наду и њену мајку Милојку Павловић утврђено је како су обе усмрћене тупим предметом док су малолетна Зорица /15/ и њен брат Зоран /17/ масакрирани секиром и хладним оружјем.[9] Др Зоран Станковић више пута је у својим јавним говорима, на трибинама и током гостовања истицао како је злочин у Улици Николе Демоње једна од најтрауматичнијих сцена коју је доживео током вишедеценијске каријере и редовно је јавно захтевао од хрватских институција да се овај злочин процесуира а починиоци приведу правди.[8]
Види још уреди
Извори уреди
- ^ https://www.intermagazin.rs/vukovar-secanje-na-ubijenu-srpsku-decu-i-civile/. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ а б [1], Приступ 10.12.2021.
- ^ а б [2], Приступ 10.12.2021.
- ^ а б в г д ђ е [3], Приступ 25.11.2021.
- ^ [4][мртва веза], Приступ 25.11.2021.
- ^ [5][мртва веза], Приступ 25.11.2021.
- ^ [6][мртва веза], Приступ 25.11.2021.
- ^ а б в [7], Приступ 25.11.2021.
- ^ [8], Приступ 25.11.2021.