Угљевик

Угљевик
Угљевик;
	Црква свете Петке Параскеве
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Угљевик
Становништво
— 2013.	4.025
Географске карактеристике
Координате	44° 41′ 37″ С; 18° 59′ 40″ И / 44.69360° С; 18.99458° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Угљевик Угљевик на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	76330
Позивни број	055
Веб-сајт	www.opstinaugljevik.net

Угљевик (раније Нови Угљевик) је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту укупно је пописано 4.025 лица.^[1]

Географија уреди

Пут М18 између Угљевика и Прибоја.

Налази се на обали ријеке Јање, у подмајевичком крају, на двадесетом километру регионалног пута Бијељина – Тузла. У Угљевику постоје три мјесне заједнице: Центар, Ново Насеље и Сјевер, са отприлике 4.100 становника.

Историја уреди

Угљевик је младо насеље. Настало је почетком 1980-их, када је због налазишта угља читав центар општине пресељен из Старог Угљевика (тада се још није звао „Стари“) у ово новоизграђено насеље — Нови Угљевик. Временом се у обичном говору изгубио епитет „нови“. То је, иначе, био други пут да општина мијења свој центар. Први пут, у току Другог свјетског рата, власт НДХ је центар тадашње општине Забрђе, из Забрђа пренијела у Угљевик (Стари). Центар општине је ту остао и након ослобођења, а општина је добила име Угљевик. Дакле, од 1940-их до данас, центар општине је био у три мјеста: Забрђе, Стари Угљевик и Угљевик (Нови).

Приликом одабира локације новог насеља, урбанистички стручњаци су водили рачуна о могућности ширења насеља, близини путева, идеалној удаљености од новоизграђеног објекта термоелектране. Одлучено је да се Нови Угљевик прави 3 километра низводно од ТЕ, поред регионалног пута Тузла – Бијељина, у равничастом дијелу атара села Забрђе.

Пресељењем становништва у ново насеље, преселиле су се и установе и институције, тако да се може говорити о континуитету ових институција. У ново насеље су пресељени општинска управа, основна школа „Вељко Лукић Курјак“, Средњошколски центар, Дом здравља, СДК, Раднички универзитет, ФК Рудар и др.

Прве јавне зграде у Новом Угљевику су зграде хотела „Енергетик“ и објекат поште (овај објекат више не постоји).

Изглед насеља уреди

Карађорђева улица — централна улица у Угљевику. Брдо Нијемац у позадини.

Захваљујући својој младости и терену на коме је изграђен, Угљевик има уредно испресијецане улице (под правим углом), солидну инфраструктуру и уређене зелене површине. Због свега тога, урбанистички план Угљевика је 1980-их година освојио међународну награду. Почетну експанзију насеља прекинуо је распад Југославије и рат у БиХ. У ратним и поратним годинама приступало се многим, како добрим, тако и лошим, измјенама оригиналног плана, као и дозволама за изградњу привремених објеката који својим изгледом нарушавају општи утисак о изгледу мјеста. Ни дивља градња није била страна.

Спорт уреди

Угљевик је сједиште фудбалског клуба Рудар, и такође кошаркашког клуба Рудар.

Становништво уреди

Националност^[2]	2013.	1991.	1981.	1971.
Срби	3.980 (98,88%)	2.426 (81,38%)	2.210 (90,49%)	2.256 (94,47%)
Муслимани ^[а]	3 (0,07%)	348 (11,67%)	66 (2,70%)	86 (3,60%)
Југословени	―	133 (4,46%)	143 (5,85%)	15 (0,62%)
Хрвати	21 (0,52%)	39 (1,30%)	3 (0,12%)	15 (0,62%)
остали и непознато	21 (0,53%)	35 (1,17%)	20 (0,81%)	16 (0,67%)
Укупно	4.025	2.981	2.442	2.388