Уснождрелни тубус

Уснождрелни тубус, орофарингелни ервеј, Сафаријев тубус медицинско је средство намењено за одржавање проходности дисајних путева пацијента унутар усне дупље, спречавањем западања језика уназад и затварања вилице. Користи се у службама хитне медицинске помоћи за одржавање проходности дисајних путева код пацијената у бесвесном стању, након повреда главе у току транспорта, или у операционој сали током маневара реанимације.[1]

Уснождрелни тубус
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностАнестезиологија, Ургентна медицина
МКБ-9-CM96.02

Тубус је анатомски обликован, што омогућава да се након уметања у усну дупљу спрече западање језика и опструкција (зачепљење) горњих дисајних путева и тиме обезбеди адекватни проток ваздуха кроз дисајне путеве у плућа.

Мада се у пракси користе различити модели уснождрелних тубуса (Mayo, Guedel,Safar, Bierman) између њих не постоји велика разлика у конструкцији, која је заснована на истим принципима.

Индикације уреди

Први корак у пружању прве помоћи је отварање дисајног пута које има за циљ пре свега отклањање било какве опструкције дисајног пута изазване:

  • несвесним стањем;
  • повредама усне дупље;
  • крварењем из носа и усне дупље.

Најчешће индикације за примену тубуса јесу:[2]

Бесвесно стање болесника

У овом стању болесник може изгубити заштитне рефлексе, што за последицу има гушење услед западања језка.

Кардиопулмоналне реанимације.

У КПР-у примена тубуса нашла је широку примену као средство за одржавање проходности дисајног путева.[3]

Фиксација ендотрахелног тубуса

Уснождрелни тубус може се применити и код фиксације ендотрахеалног тубуса, како би се њиме спречило оштећење ендотрахеалног тубуса угризом.

Примена уреди

Тубус се поставља у уста конкавитетом према непцу и при гурању истог према назад врши се његово ротирање за 180° тако да конкавна страна належе на језик. Тубус се не може употребити код тризмуса и великих максилофацијалних повреда као ни код свесних особа.

Како се тубуси производа за различите величине главе и за све узрасте, пре његовог убацивања у усну дупљу прво треба изабрати одговарајућу величину. Правилна величина тубуса одређује се, на један од следећа два начина:[4]

  • Постављањем тубус са спољне стране лица од угла усана до врха ушне шкољке.
  • Мерењем растојања од средине секутића до угла доње вилице.[5]

Убацивање тубуса започиње забацивањем главе болесника пут назад. Потом се отварају уста болесника и врх тубуса уводи преко непца до назофаринкса. Затим се тубус окреће за 180 степени како конкавна страна налегла на језик и лагано потискује према ждрелу.[6]

Ако је тубус правилно уведен и одговарајуће величине тубуса ће правилно лежати на уснама.

Код сумње на повреду вратне кичме а индиковано је постављање, уснождрелног тубуса, он се пласира након постављања главе болесника у неутралан положај..

Директно постављање тубуса

Ако се тубус поставља директно, пре његовог пласирања треба притиснути доњи део језика металном шпатулом а затим увести тубус. Уместо шпатуле то се може извести и притиском прста.

Величине уреди

Доступне величине носнождрелног тубуса приказане су у доњој табели:

Величина тубуса
Величина 000 00 0 1 2 3 4 5
Боја розе плава црна бела зелана жута црвена наранџаста
Дужина (cm) 4 5 6 7 8 9 10 11

Компликације уреди

Неправилно постављен тубус

Неправилно постављен тубус може довести до повраћања, аспирације желудачног садржаја и појаве гушења.

Неадекватна величина тубуса

Када је тубус неадекватне величине (превелик), она може:

  • Врши притисак на глотис и на тај начин затворити дисајне путеве
  • Изазвати крварење у дисајним путевима.

Код првих знакова да пацијент не „прихвата” тубус, непрестаним кашљањем или гутањем, те ба треба одмах извадити.

Извори уреди

  1. ^ Ed Dickinson; Dan Limmer; O'Keefe, Michael F.; Grant, Harvey D.; Bob Murray . Emergency Care (11th Edition). Englewood Cliffs. . New Jersy: Prentice Hall. 2008. pp. 157-9. ISBN 978-0-13-500524-8. 
  2. ^ European Resuscitation Council (2005): Guidelines for resuscitation 2005 Resuscitation 67: S1-S189.
  3. ^ Soar J, Nolan J, Perkins G et al, eds. Začetni postopki oživljanja, priročnik tečaja, druga izdaja. European Resuscitation Coucil, Slovensko združenje za urgentno medicino, Svet za reanimacijo; 2006.
  4. ^ Wall RM, ed. Manual of emergency airway management, 2nd ed. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins, 2004.
  5. ^ „Guedel airway, Sizing”. The Dept of Anaesthesia & Intensive Care, CUHK thanks. Архивирано из оригинала 13. 11. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2016. 
  6. ^ Kupnik D. Postopki odpiranja dihalne poti. In: Grmec Š. ed. Nujna stanja. 5th ed. Ljubljana: Združenje zdravnikov družinske medicine SZD; (2008). стр. 369 – 392.

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).