Уснождрелни тубус
Уснождрелни тубус, орофарингелни ервеј, Сафаријев тубус медицинско је средство намењено за одржавање проходности дисајних путева пацијента унутар усне дупље, спречавањем западања језика уназад и затварања вилице. Користи се у службама хитне медицинске помоћи за одржавање проходности дисајних путева код пацијената у бесвесном стању, након повреда главе у току транспорта, или у операционој сали током маневара реанимације.[1]
Уснождрелни тубус | |
---|---|
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | Анестезиологија, Ургентна медицина |
МКБ-9-CM | 96.02 |
Тубус је анатомски обликован, што омогућава да се након уметања у усну дупљу спрече западање језика и опструкција (зачепљење) горњих дисајних путева и тиме обезбеди адекватни проток ваздуха кроз дисајне путеве у плућа.
Мада се у пракси користе различити модели уснождрелних тубуса (Mayo, Guedel,Safar, Bierman) између њих не постоји велика разлика у конструкцији, која је заснована на истим принципима.
Индикације уреди
Први корак у пружању прве помоћи је отварање дисајног пута које има за циљ пре свега отклањање било какве опструкције дисајног пута изазване:
- несвесним стањем;
- повредама усне дупље;
- крварењем из носа и усне дупље.
Најчешће индикације за примену тубуса јесу:[2]
- Бесвесно стање болесника
У овом стању болесник може изгубити заштитне рефлексе, што за последицу има гушење услед западања језка.
- Кардиопулмоналне реанимације.
У КПР-у примена тубуса нашла је широку примену као средство за одржавање проходности дисајног путева.[3]
- Фиксација ендотрахелног тубуса
Уснождрелни тубус може се применити и код фиксације ендотрахеалног тубуса, како би се њиме спречило оштећење ендотрахеалног тубуса угризом.
Примена уреди
Тубус се поставља у уста конкавитетом према непцу и при гурању истог према назад врши се његово ротирање за 180° тако да конкавна страна належе на језик. Тубус се не може употребити код тризмуса и великих максилофацијалних повреда као ни код свесних особа.
Како се тубуси производа за различите величине главе и за све узрасте, пре његовог убацивања у усну дупљу прво треба изабрати одговарајућу величину. Правилна величина тубуса одређује се, на један од следећа два начина:[4]
- Постављањем тубус са спољне стране лица од угла усана до врха ушне шкољке.
- Мерењем растојања од средине секутића до угла доње вилице.[5]
Убацивање тубуса започиње забацивањем главе болесника пут назад. Потом се отварају уста болесника и врх тубуса уводи преко непца до назофаринкса. Затим се тубус окреће за 180 степени како конкавна страна налегла на језик и лагано потискује према ждрелу.[6]
Ако је тубус правилно уведен и одговарајуће величине тубуса ће правилно лежати на уснама.
Код сумње на повреду вратне кичме а индиковано је постављање, уснождрелног тубуса, он се пласира након постављања главе болесника у неутралан положај..
- Директно постављање тубуса
Ако се тубус поставља директно, пре његовог пласирања треба притиснути доњи део језика металном шпатулом а затим увести тубус. Уместо шпатуле то се може извести и притиском прста.
Величине уреди
Доступне величине носнождрелног тубуса приказане су у доњој табели:
Величина тубуса Величина 000 00 0 1 2 3 4 5
Боја розе плава црна бела зелана жута црвена наранџаста Дужина (cm) 4 5 6 7 8 9 10 11
Компликације уреди
- Неправилно постављен тубус
Неправилно постављен тубус може довести до повраћања, аспирације желудачног садржаја и појаве гушења.
- Неадекватна величина тубуса
Када је тубус неадекватне величине (превелик), она може:
- Врши притисак на глотис и на тај начин затворити дисајне путеве
- Изазвати крварење у дисајним путевима.
Код првих знакова да пацијент не „прихвата” тубус, непрестаним кашљањем или гутањем, те ба треба одмах извадити.
Извори уреди
- ^ Ed Dickinson; Dan Limmer; O'Keefe, Michael F.; Grant, Harvey D.; Bob Murray . Emergency Care (11th Edition). Englewood Cliffs. . New Jersy: Prentice Hall. 2008. pp. 157-9. ISBN 978-0-13-500524-8.
- ^ European Resuscitation Council (2005): Guidelines for resuscitation 2005 Resuscitation 67: S1-S189.
- ^ Soar J, Nolan J, Perkins G et al, eds. Začetni postopki oživljanja, priročnik tečaja, druga izdaja. European Resuscitation Coucil, Slovensko združenje za urgentno medicino, Svet za reanimacijo; 2006.
- ^ Wall RM, ed. Manual of emergency airway management, 2nd ed. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins, 2004.
- ^ „Guedel airway, Sizing”. The Dept of Anaesthesia & Intensive Care, CUHK thanks. Архивирано из оригинала 13. 11. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2016.
- ^ Kupnik D. Postopki odpiranja dihalne poti. In: Grmec Š. ed. Nujna stanja. 5th ed. Ljubljana: Združenje zdravnikov družinske medicine SZD; (2008). стр. 369 – 392.
Спољашње везе уреди
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |