ФГ42
ФГ42 (нем. Fallschirmjägergewehr 42) је била аутоматска пушка, произведена да подмири потребе Луфтвафеа, односно да пружи фалширмјегерима екстра ватрену моћ, која им је била преко потребна при оперисању у малим појединачним групама. Заправо, FG 42 је била, како многи сматрају, претеча модерне јуришне пушке.[2][3] Сачињена је искључиво од метала, а по потреби се на њу могао поставити бајонет, а исто тако је могла бити са наслоном, помоћу расклапајућих ногара. Маса јој је 4,5 kg, калибра 7,92 mm (исте оне које и Кар. 98). Била је у стању да се пребаци на појединачну или на чисто аутоматску паљбу, чија је брзина била 750 испаљених метака у минути, што ју је, поред брже почетне брзине, чинило бољом у односу на MP43/44. Уведена је у оперативну употребу, у другој половини рата. По 20 метака, смештено је у шаpжер, који се налази са леве стране.[2][4] Поред свих добрих страна, имала је и своје мане, поготово што се тиче високе цене производње, и у временском и у материјалном смислу. До 1943. године, Немачка није могла приуштити довољно времена у изради ове пушке, управо због тога што је квантитет био приоритет. Само 7.000 примерака је произведено, што није задовољавало текуће потребе, те никада није испоручена довољна количина која би заменила остала оружја. Стога није имала никаквог утицаја на ток и исход рата.[2] Такође, осим фелширмјегера, користили су се и есесовци 500. и 600. СС падобранског батаљона, а први пут је оперативно коришћена приликом напада на Гран Сасо, одакле су СС командоси под вођством Отоа Скорценија избавили заробљеног италијанског диктатора Мусолинија.[5][6] Занимљиво је да су Американци при изради свог универзалног митраљеза (енгл. GPMG) копирали клипни и брзометни систем ове пушке.[7]
| ФГ42[1] | |
|---|---|
 ФГ42 | |
| Врста | аутоматска пушка |
| Порекло |  Нацистичка Немачка |
| Употреба | |
| Бојно деловање | Други светски рат |
| Производња | |
| Произвођач | Рајнметал (нем. Rheinmetall) |
| Произведено | 7.000 комада |
| Варијанте | FG 42 II |
| Спецификације | |
| Маса | 4,5 kg |
| Дужина | 940 mm |
| Дужина цеви | 508 mm |
| Калибар | 7,92 x 57 mm |
| Брзина паљбе | 750 мет/мин |
| Магацин | 20 метака |
Историјат уреди
Уочи битке за Крит, немачки фалширмјегери били су опремљени истим оним оружјем којим је и немачка војска (Heer) располагала. Међутим, при искакању из десантних авиона, за собом су носили само пиштоље и ручне бомбе, док су машинке, карабинери и митраљези били смештени у засебне контејнере, који су потом за њима избацивани са засебним падобранима на земљу. Ремени падобрана код немачких падобранаца, са једном траком привезаном за тело, чинили су да се падобранац спусти на земљу ослоњен на руке и колена, направивши притом колут напред. Управо из тог разлога, ради безбедног десанта, нису могли да носе тежа оружја. То је свакако имало своју ману, због које је мноштво немачких падобранаца изгубило животе на Криту, јер онако слабо наоружани, и немогућности да се пробију до контејнера са оружјем раштрканих широм бојног поља, нису имали никакве шансе против добро опремљених војника Комонвелта (већим делом из новозеландског 22. батаљона 5. бригаде). Ово рано борбено искуство показало је да стандардна оружја нису дорасла озбиљним ваздушнодесантним акцијама.[8]
Референце уреди
- ^ Westwood 2004, стр. 337.
- ^ а б в Lepage 2009, стр. 94.
- ^ Windrow 1972, стр. 6.
- ^ Quarrie 1983, стр. 21.
- ^ Fleming 2003, стр. 28.
- ^ Forczyk 2010, стр. 26.
- ^ Willbanks 2004, стр. 131.
- ^ Dugelby 2007, стр. 3.
Литература уреди
- Willbanks, James H. (2004). Machine guns: an illustrated history of their impact. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-480-6.
- Dugelby, Thomas B.; Blake, Stevens R. (2007). Death from Above: The German FG42 Paratroop Rifle. Toronto: Collector Grade Publications. ISBN 978-0-88935-429-6.
- Fleming, David (2003). Weapons of the Waffen SS. St. Paul, MN: Zenith Imprint. ISBN 978-0-7603-1594-1.
- Forczyk, Robert (2010). Rescuing Mussolini - Gran Sasso 1943. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-462-6.
- Quarrie, Bruce (1983). German Airborne Troops 1939-45. Oxford: Osprey Publishing. стр. 21. ISBN 978-0-85045-480-2.
- Windrow, Martin (1972). Luftwaffe airborne and field units. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 978-0-85045-114-6.
- Lepage, Jean-Denis (2009). Aircraft of the Luftwaffe, 1935-1945: an illustrated guide. Jefferson, NC: McFarland. ISBN 978-0-7864-3937-9.
- Westwood, David (2004). Rifles: an illustrated history of their impact. Santa Barbara, CA: ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-401-1.