Фиберскоп

Фиберскоп је микроскоп са којим се може посматрати иза угла. Ово достигнуће произашло је из успеха у прављењу стаклених влакана неколико пута тањих од човекове власи.

Нискоквалитетни фиберкоп који посматра унутрашњост античког сатног механизма. Доприноси појединачних влакана су препознатљиви, јер свако влакно преноси само један део слике.

Основни проблем у производњи оваквих микроскопа је израда огледала у облику сaвитљиве врпце, са сопственим извором светлости. Обмотавањем стакла одређеног индекса прeлaмaњa око стаклене шипке са другим индексом преламања може се постићи да закон тоталне унутрашње рефлексије буде задовољен - односно да светлост пролази напред и назад дуж влакана без губитака. Тиме се добија могућност да се из спољне средине загледа унутра, без обзира колико је дугачка и кривудава путања.

Највеће тешкоће се јављају у изради стаклених влакана, која се морају направити тако танким да снопови које они сачињавају могу бити провучени кроз уске пролазе у телу, на пример, кроз канал игле завучене под кожу или кроз непропусне склопове при прегледу машина у раду, као, на пример, код нуклеарних реактора.

Већ 1965. године су добијена влакна пречника 25 микрона (1 микрон = 0,001 mm), а онда и 15 микрона. Освајање поступка за стерилизацију стаклених влакана отворило је бескрајне могућности примене на подручју медицине. Бронхоскопи и интроскопи за испитивање желуца представљају обично снопове влакана дебљине 7 микрона.