Фондација архитекта Александар Радовић

Фондација архитекта Александар Радовић је непрофитабилна невладина организација основана 2016. године од стране Завода за заштиту споменика културе Ниш, у знак признања за животно дело нишког архитекте Александра Радовића чији га животни опус, стваралаштво и деловањо, сврстава у групу најзначајнијих, најутицајнијих и најплодоноснијих конзерватора Србије - свих времена.[1][2]

Фондација архитекта Александар Радовић
Основана2. фебруар 2016.
Датум оснивања2. фебруар 2016.
Типфондација
Правни статусаktivna
ЛокацијаСрбија
Седиште18000 Ниш, Србија
Службени језицисрпски
Веб-сајтwww.fondar.rs

Оснивање и циљеви уреди

Уз сагласност чланова породице покојног архитекте Александра Радовић, Љиљане и Бранка, 2. фебруара 2016. године ова фондација је основана у Нишу, на неодређено време, као недобитна, невладина организација, на предлог Завода за заштиту споменика културе Ниш.[2]

Фондација је прву пут званично представљена у оквиру свечане академије у Дому војске у Нишу, поводом обележавања јубилеја Завод - ”50 година рада”.[2]

Циљеви Фондације су, да:[2]

  • трајно чува успомену на лик и дело архитекте Александра Радовића; да допринесе значају и јачању области заштите непокретних културних добара у Србији;
  • пружи подршку младим стручњацима у овој области;
  • промовише и популаризује питања везана за очување културног наслеђа; да информише стручну, али и

ширу јавност о најновијимдостигнућима у овој области;

  • допринесе повезивању стручњака из земље, региона и света.

Признање фондације уреди

Фондација је установила Признање „Архитекта Александар Радовић“, које ће се додељивати једном годишње, младим стручњацима – архитектама, из области заштите непокретних културних добара, за изузетан допринос у овој области.[2]

Признање се састоји од копије фреске из цркве манастира Светог Јована Богослова (Поганово) у коме је архитекта Александар Радовић започео своју каријеру, као млади конзерватор, 1970-тих године, у техничкој оловци, која је била његов заштитни знак и коју је увек имао при себи, као и сертификат.[3]

Копију фреске, која је уједно и заштитни знак Фондације, сваке године израђује за лауреате, Бранко Радовић, сликар-конзерватор и син архитекте Александра Радовића.[3]

Биографија Александра Радовића уреди

Александар Радовић (1943-2015) је био угледни нишки архитекта и конзерватор. Од 1976. до 2004.године налазио се на месту директора, а у периоду 2004-2008 на месту заменика директора Завода за заштиту споменика културе Ниш.[4] Пензионисао се у јануару 2009. године, али је наставио сарадњу са својом матичном кућом.[2]

Каријера Александра Радовића изузетна је по много чему, а деценије проведене у Заводу биле су испуњене непрекидним обавезама, одговорним пословима и великим пројектима, које је он са лакоћом обављао и водио. Као врсни познавалац архитектонског стваралаштва и руководилац добио је бројна признања. Поред послова у области заштите непокретних културних добара (Обнова конака манастира Прохора Пчињског-Борбина награда за архитектуру), доказао се и као пројектант нових објеката (Душанов базар и Хиландарски метох у Нишу).[2]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ „Фондација Архитекта Александар Радовић”. www.fondar.rs. Приступљено 26. 2. 2021. 
  2. ^ а б в г д ђ е Елена Васић Петровић, Фондација архитекта Александар Радовић, Гласник Завода за заштиту споменика културе Ниш Број 2, Ниш 2016. стр.94
  3. ^ а б „Додељено признање Архитекта Александар Радовић за 2020. годину”. www.fondar.rs (на језику: српски). Приступљено 26. 2. 2021. 
  4. ^ „Arhitekta Aleksandar Radović | Fondacija Arhitekta Aleksandar Radovic”. www.fondar.rs. Архивирано из оригинала 09. 05. 2021. г. Приступљено 26. 2. 2021. 

Спољашње везе уреди