Франсиско Миранда
Франсиско Миранда (шп. Francisco Miranda; Каракас, 28. март 1752 — Кадиз, 14. јул 1816), био је венецуелански генерал, учесник ратова у Шпанији, Француској и САД и борац за независност Латинске Америке. Био је велики заговорник револуције и био је изузетно цењен у политичким круговима Европе. Заједно са Боливаром отпочео је Рат за независност у Венецуели.[1][2][3]
| Франсиско Миранда | |
|---|---|
 Франсиско Миранда | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. март 1752. |
| Место рођења | Каракас |
| Датум смрти | 14. јул 1816. (64 год.) |
| Место смрти | Кадиз, Шпанија |
Проглашен је генералисимусом са диктаторским овлашћењима 1812. године. Обећао је ослобађање од ропства оних који ступе у ослободилачку армију. Исте 1812. године доживео је војни пораз и прихватио је капитулацију. Заробљен је и конфиниран у Шпанију.
Референце уреди
- ^ „Francisco de Miranda Venezuelan revolutionary”. Britannica. Приступљено 29. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Francisco de Miranda”. Biography. Приступљено 29. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Miranda, Francisco de (1750–1816)”. Encyclopedia. Приступљено 29. 1. 2021.(језик: енглески)
