Фридрих Рацел
Фридрих Рацел (нем. Friedrich Ratzel; Карлсруе, 30. август 1844 — Амерланд, 9. август 1904) био је немачки географ и етнограф, зачетник антропогеографије, познат по термину Lebensraum (животни простор), који је увео у географску науку.
| Фридрих Рацел | |
|---|---|
.jpg) Фридрих Рацел | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. август 1844. |
| Место рођења | Карлсруе, Велико војводство Баден |
| Датум смрти | 9. август 1904. (59 год.) |
| Место смрти | Амерланд, Немачка |
| Образовање | Универзитет у Хајделбергу |
Биографија уреди
Родио се у Карлсруеу, у историјској области Баден. Основну школу је завршио у родном граду, да би у 15 години отпочео школовање за апотекара. Студије класичне књижевности похађао је у Швајцарској у месту Раперсвил. Убрзо је започео студије зоологије на Хајделбергу и Јени, да би дипломирао 1868. године.
После завршеног школовања, Рацел се посветио путовањима по Медитерану, Северној и Средњој Америци. Том приликом обишао је бројне велике градове, попут Њујорка, Вашингтона, Сан Франциска и других, бавећи се поучавањем културне географије поменутих предела. По повратку са путовања, посветио се предавању географије у Техничкој школи у Минхену, да би ускоро прешао у Лајпциг.
Рацел се сматра оснивачем антропогеографије, нарочито због двотомног дела Anthropogeographie, из 1882. и 1891. године. Велике заслуге има и на пољу политичке географије, захваљујући делу Politische Geographie из 1897. године. Значајан утицај на његов рад оставили су Чарлс Дарвин и Карл Ритер. Рацел је умро у 60 години живота у Амерланду.
Теорија животног простора уреди
Према Рацелу, људско друштво је само једно од животињских царстава, а највећи значај се даје простору, у коме они бивствују. Тај простор назвао је Lebensraum. Лебенсраум на људе утиче четвророструко — делује на тело и дух, инспирише ширење народа, јача њихове карактерне особине и делује на унутрашњост организма сваког појединца. Сваки простор мора задовољити три основне потребе — храну, станиште и могућност размножавања. Рацел тврди да се борба за животни простор своди на типичну борбу за опстанак. Његова теорија злоупотребљена је у каснијем периоду, у нацистичкој тези о узвишеној раси и представља основу нацизма.
Дела уреди
Види још уреди
Спољашње везе уреди
Литература уреди
- Грчић, М. (1999): Политичка географија, Географски факултет, Београд