Фронт (војна јединица)

Фронт (рус. фронт) представља велику стратегијску групацију (војну формацију) у совјетској Црвеној армији, приближно еквивалентну групи армија (армијској групи) у војним терминологијама других држава. Совјетски фронт не треба мешати са чешће коришћеним значењем речи „фронт“ приликом дефинисања зоне борбених дејстава током рата.

Совјетски фронтови постепено су се развијали и у организацијском смислу улазили у употребу током Пољско-совјетског рата 1919—1921. године, инвазије Пољске 1939. године (Белоруски и Украјински фронт) као и током Другог светског рата.

Генерално посматрано совјетске фронтове је чинило више армија копнене војске, међутим, оно што их издваја од других копнених војних формација и еквивалената у другим армијама јесте постојање сопствених ваздухопловних снага (најчешће нивоа ваздухопловне армије) у њиховом саставу, директно потчињених заповеднику фронта. У суштини ваздухопловна армија је координирано пружала ваздушну подршку армијама свога фронта. Фронтовима су углавном командовали високи официри (генерали и маршали) копнене војске. Они су били подређени директно совјетској Врховној команди (Ставка).

Током Хладног рата, фронтови и њихове команде интегрисани су у бројне Војне обласуге или су реорганизовани у Групе совјетских снага унутар појединачних држава чланица Варшавског пакта. Треба напоменути и да нису све совјетске војни окрузи били у рангу фронта из разлога непостојања ваздухопловне армије у њиховом саставу.

Листа совјетских фронтова у грађанском рату

• Источни фронт
• Југоисточни фронт
• Југозападни фронт
• Јужни фронт
• Западни фронт
• Кавкаски фронт
• Северни фронт
• Туркестански фронт
• Украјински фронт

Листа совјетских фронтова у Другом светског рату 1941—1945. године

• Балтички фронтови
  • 1. балтички фронт, формиран је од Калињинског фронта крајем 1943.
  • 2. балтички фронт, формиран је од Брјанског фронта 10. октобра 1943. године. Дана 1. октобра 1944. у његовом саставу су се налазиле следеће јединице (пример типичног састава фронта):
    • 3. ударна армија
      • 79. стрељачки корпус (150, 171. и 207. стрељачка дивизија), 100. стрељачки корпус (21. гардијска, 28. и 200. стрељачка дивизија)
    • 10. гардијска армија-генерал-пуковник Михаил Иљич Казаков
      • 7. гардијски стрељачки корпус (7, 8. и 119. гардијска стрељачка дивизија), 15. гардијски стрељачки корпус (29, 30. и 85. гардијска стрељачка дивизија),

19. гардијски стрељачки корпус -генерал-мајор Андреј Трофимович Стученко

(22, 56. и 65. гардијска стрељачка дивизија) и 78. тенковска бригада

• • • 22. армија-генерал-лајтнант Генадиј Петрович Коротков
      • 93. стрељачки корпус (219, 379. и 391. стрељачка дивизија), 130. стрељачки корпус (43. гардијска и 308. стрељачка дивизија), 37. стрељачка дивизија, 155. пук и 118. тенковска бригада
    • 42. армија
      • 110. стрељачки корпус (2, 168. и 268. стрељачка дивизија), 124. стрељачки корпус (48, 123. и 256. стрељачка дивизија), 118. пук и 29. гардијска тенковска бригада
    • 15. ваздухопловна армија-Николај Фјодорович Науменко
      • 14. ловачки корпус (4, 148. и 293. ловачки ваздухопловни пук), 188. бомбардерска ваздухопловна дивизија, 214. и 225. јуришна ваздухопловна дивизија, 284. и 313. ловачко-бомбардерска ваздухопловна дивизија
    • Резерва фронта
      • 5. тенковски корпус (24, 41. и 70. тенковска и 5. моторизована бригада)
  • 3. балтички фронт
• Белоруски фронтови
  • 1. белоруски фронт
  • 2. белоруски фронт
  • 3. белоруски фронт
• Брјански фронт, формиран је 18. децембра 1941. године у циљу одбране сектора између Западног и Југозападног фронта. Током Курске битке овај фронт су сачињавале 11, 3, 4. тенковска, 61. и 63. армија. Расформиран је 11 / 12. марта 1943, а реформиран од Орловског фронта 28. марта 1943.
• Волховскии фронт, формиран је 17. децембра 1941.
• Вороњешки фронт, преименован је у 1. украјински фронт 20. октобра 1943.
• Далекоисточни фронтови
  • 1. далекоисточни фронт
  • 2. далекоисточни фронт
• Донски фронт
• Западни фронт, формиран је од Западног посебног војног округа 22. јуна 1941.
• Зона одбране Москве
• Југозападни фронт, првенствено је формиран 22. јуна 1941. Поново оформљен 22. октобра 1942. године спајајући Донски и Вороњешки фронт. Преименован је 20. октобра 1943. године у 3. украјински фронт
• Југоисточни фронт, формиран је од армија левог крила Стаљинградског фронта 7. августа 1942. Припојен Стаљинградском фронту 28. септембра 1942.
• Јужни фронт, преименован је у 4. украјински фронт 20. октобра 1943.
• Кавкаски фронт, преименован је у Белоруски фронт крајем 1943.
• Калињински фронт, формиран је директивом Ставке 17. октобра 1941. од 22, 29. и 30. армије. Преименован је у 1. балтички фронт крајем 1943.
• Карелијски фронт, формиран је од дела Северног фронта 23. августа 1943.
• Кримски фронт, формиран је јануара 1942. у циљу ослобађања Крима. Сачињавале су га 44, 47. и 51. армија
• Лењинградски фронт, формиран је од дела Северног фронта 23. августа 1941. године
• Можајска одбрамбена линија
• Московски резервни фронт
• Орелски фронт, формиран је 24. марта 1943. ради одбране источних прилаза Орелу. Цачињавале су га 61. армија Западног фронта, 3. армија Централног фронта и 15. ваздухопловна армија. Преиначен је у Брјански фронт 28. марта 1943.
• Приморска армијска група
• Резервни фронт, формиран је 14. јула 1941. године од резервних армија
• Северозападни фронт, формиран је од Балтичке посебне војне области 22. јуна 1941.
• Северни фронт, формиран је од Лењинградске војне области 24. јуна 1941.
• Севернокавкаски фронт
• Стаљинградски фронт, заједно са Вороњешким фронтом формиран је од остатака Југозападног фронта јула 1942. Дана 28. септембра 1942. године постао је Донски фронт
• Степски фронт, преименован је у 2. украјински фронт 20. октобра. 1943.
• Забајкалски фронт
• Закавкаски фронт, формиран је 23. августа 1941.
• Украјински фронтови
  • 1. украјински фронт
  • 2. украјински фронт
  • 3. украјински фронт
  • 4. украјински фронт
• Централни фронт

Види још

• Црвена армија