Хавајски језик
Хавајски језик (хав. ʻŌlelo Hawaiʻi) је један од малајско-полинезијских језика из породице аустронезијских језика. Хавајски је, уз енглески, службени језик на Хавајима.
| Хавајски језик | |
|---|---|
| ʻŌlelo Hawaiʻi | |
 | |
| Говори се у |  Хаваји |
| Регион | Полинезија |
Број говорника | 24.000 (2011) |
| Званични статус | |
Службени језик у | Хаваји |
| Језички кодови | |
| ISO 639-2 | haw |
| ISO 639-3 | haw |
Хавајски је био доминантан језик на Хавајима пре америчке анексије 1898. Због имиграције и употребе енглеског језика у школама, хавајски је постао угрожени језик. Само за око 2.000 особа је хавајски матерњи језик, али више од 24.000 особа може да га говори (попис 2011). UNESCO хавајски језик класификује као критично угрожени језик.[1]
Хавајско писмо као и српска ћирилица је јединствено по томе што за један глас постоји један знак и обратно. Хавајска абецеда садржи само 12 слова а то су:A,E,I,O,U/Самогласници/ H, K, L, M, N, P, W/Сугласници/.
Реч „вики“, по којем је Википедија добила име, значи „брзо“ на хавајском.
Извори уреди
- ^ „UNESCO Atlas of the World's Languages in danger”. unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 20. 11. 2017.
Литература уреди
- Andrews, Lorrin (1836). A vocabulary of words in the Hawaiian language. Press of the Lahainaluna high school.
- Andrews, Lorrin (1865). A Dictionary of the Hawaiian Language. notes by William de Witt Alexander. Originally published by Henry M. Whitney, Honolulu, republished by Island Heritage Publishing 2003. ISBN 978-0-89610-374-0.
- Churchward, C. Maxwell (1959). Tongan Dictionary. Tonga: Government Printing Office..
- Dyen, Isidore (1965). „A Lexicostatistical Classification of the Austronesian Languages”. Indiana University Publications in Anthropology and Linguistics.. Memoir 19 of the International Journal of American Linguistics.
- Elbert, Samuel H. (1954). „Hawaiian Dictionaries, Past and Future”. Hawaiian Historical Society Annual Reports. hdl:10524/68.
- Elbert, Samuel H.; Pukui, Mary Kawena (1979). Hawaiian Grammar. Honolulu: The University Press of Hawaii. ISBN 978-0-8248-0494-7.
- Hinton, Leanne; Hale, Kenneth (2001). The Green Book of Language Revitalization in Practice. Academic Press.
- Kimura, Larry; Wilson, Pila (1983). „Native Hawaiian Culture”. Native Hawaiian Study Commission Minority Report. Washington: United States Department of Interior. стр. 173—203..
- Kinney, Ruby Kawena (1956). „A Non-purist View of Morphomorphemic Variations in Hawaiian Speech”. Journal of the Polynesian Society. 65 (3): 282—286..
- Li, Paul Jen-kuei (2001). „The Dispersal of The Formosan Aborigines in Taiwan” (PDF). Languages and Linguistics. 2 (1): 271—278. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 10. 2006. г. Приступљено 23. 1. 2012..
- Li, Paul Jen-kuei. (2004). Numerals in Formosan Languages. Taipei: Academia Sinica.
- Lyovin, Anatole V. (1997). An Introduction to the Languages of the World. New York: Oxford University Press, Inc. ISBN 978-0-19-508116-9.
- Pukui, Mary Kawena; Elbert, Samuel H. (1986). Hawaiian Dictionary. Honolulu: University of Hawaiʻi Press|University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-0703-0.
- Ramos, Teresita V. (1971). Tagalog Dictionary. Honolulu: The University Press of Hawaii. ISBN 978-0-87022-676-2.
- Schütz, Albert J. (1994). The Voices of Eden: A History of Hawaiian Language Studies. Honolulu: University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1637-7.
- Wight, Kahikāhealani (2005). Learn Hawaiian at Home. Bess Press. ISBN 978-1-57306-245-9.