Харар
Харар (хар. и амх.: ሐረር; сом. Adari) је град на истоку Етиопије, који уједно има статус региона. Град се налази на надморској висини од 1.483 метра.
| Харар ሐረር | |
|---|---|
 Утврђени град Харар | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Етиопија |
| Регион |  Харар |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2008. | 131.000 (цео регион 209.000) |
| — густина | 614,7 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 9° 18′ 40″ С; 42° 07′ 40″ И / 9.3111° С; 42.1278° И |
| Апс. висина | 1.483 m |
| Површина | 340 km2 |
  Харар Харар на карти Етиопије | |
Харар је 2008. имао 131.000 становника, док је у региону живело 209.000 људи. Народ Оромо чини 52,3% становништва, народ Амхара 32,6%, народ Харари 7,1%. Харари језик је званични језик региона. Што се тиче вероисповести, 60,3% становништва су муслимани, 38,2% православни хришћани.
Утврђени град Харар је на листи Светске баштине УНЕСКО од 2006. Са своје 82 џамије сматра се четвртим најзначајнијим градом ислама.
Харар је чувен по истоименој врсти кафе.
Историја уреди
Харар је основан између 7. и 11. века. Постао је центар исламске вере и културе на Рогу Африке. Емир Нур ибн Муџахид саградио је четири метра високе градске зидине у 16. веку. Овај зид (познат као Џугол) сачувао се до данас и симбол је града. Харар је у 16. веку доживео златно доба. Тада су ту живели многи песници, а цветала је производња кафе и занатство. Град је био независтан до 1875. када га је покорио Египат. У ово време у Харару је живео песник Артур Рембо коме је данас посвећен музеј. Етиопски цар Менелик II заузео је овај град 1887.
Харар је изгубио нешто од трговачког значаја изградњом пруге Џибути-Адис Абеба која је заобишла град. Добитник је био град Дире Дава основан 1902. као „Нови Харар“.
Галерија уреди
-
Џамија у Харару -
Улица и градски балкони -
Старац на улици Харара
