Википедија

Хипохидротична ектодермална дисплазија

Хипохидротична ектодермална дисплазија (акроним ХЕД) једна је од ретких болести са око 150 типова ектодермалне дисплазије код људи.[2]

Хипохидротична ектодермална дисплазија
СинонимиAnhidrotic ectodermal dysplasia , Christ-Siemens-Touraine syndrome [1]
ХЕД се наслеђује на Х-везан рецесиван начин.

Карактерише се још и пре рођења, поремећајима који доводе до абнормалног развоја структура које укључујући кожу, косу, нокте, зубе и знојне жлезде.

Код особа са ХЕД у клиничкој слици доминира хипотрихоза (ретко власиште и длаке на телу), хипохидроза (смањена способност знојења) и хиподонција (урођено одсуство зуба).[3]

Историја уреди

Хипохидротична ектодермална дисплазија прво је названа Christ-Siemens-Touraine syndrome по: Јозефу Кристу (1871–1948), немачком стоматологу и лекару из Висбадена, који је био први лекар који је идентификовао ово стање, Херману Вернеру Сименсу (1891–1969), пиониру немачке дерматологије из Шарлотенбурга, који је јасно идентификовао њене патолошке карактеристике почетком 1930-их, и Алберту Турену (1883–1961), француском дерматологу који је такође приметио и идентификовао додатне карактеристике болести касних 1930-их.

Етиологија уреди

Хипохидротична ектодермална дисплазија (ХЕД) је ретко генетско стање. Она је аутозомно-рецесивног карактера и повезан је са Х хромозомом, обухватајући хетерогену групу поремећаја који укључују ткива изведена из ектодерме. Мушкарци су погођени болешћу, а жене играју улогу носилаца. Ова болест представља типичну тријаду:[4]

  • хипохидроза,
  • олигодонција (са честим конусним зубима) и/или микродонтција (са примарном и трајном дентицијом)
  • хипотрихоза.

Генетика уреди

Мутације у генима ЕДА, ЕДАР и ЕДАРАДД узрокују хипохидротичну ектодермалну дисплазију. Гени ЕДА, ЕДАР и ЕДАРАДД дају упутства за прављење протеина који раде заједно током ембрионалног развоја. Ови протеини чине део сигналног пута који је критичан за интеракцију између два ћелијска слоја, ектодерма и мезодерма. У раном ембриону, ови слојеви ћелија чине основу за многе органе и ткива у телу. Интеракције ектодерма и мезодерме су неопходне за формирање неколико структура које произилазе из ектодерме, укључујући кожу, косу, нокте, зубе и знојне жлезде.[5]

Хипохидротична ектодермална дисплазија има неколико различитих образаца наслеђивања.[6]

ЕДА (Х-повезано) уреди

Већина случајева је узрокована мутацијама у гену ЕДА, које се наслеђују по Х-везаном рецесивном обрасцу, названом к-везана хипохидротична ектодермална дисплазија (ХЛХЕД). Стање се сматра Х-везаним ако се мутирани ген који узрокује поремећај налази на Х хромозому, једном од два полна хромозома. Код мушкараца (који имају само један Х хромозом), једна измењена копија гена у свакој ћелији је довољна да изазове стање.[7] Код жена (које имају два Х хромозома), мутација мора бити присутна у обе копије гена да би изазвала поремећај. Мушкарци су много чешће погођени Х-везаним рецесивним поремећајима него жене. Упадљива карактеристика наслеђа везаног за Х хромозом је да очеви не могу да пренесу особине повезане са Х хромозом на своје синове.[8]

У Х-везаном рецесивном наслеђу, женка са једном измењеном копијом гена у свакој ћелији назива се носилац. Пошто жене оперишу само на једном од своја два Х хромозома (инактивација Х хромозома), женски носилац може, али и не мора да манифестује симптоме болести. Ако жена носилац оперише свој нормалан Х хромозом, она неће показивати симптоме. Ако женка оперише свог носиоца Х хромозома, показаће симптоме.[9]

У око 70% случајева, носиоци хипохидротичне ектодермалне дисплазије доживљавају неке карактеристике стања. Ови знаци и симптоми су обично благи и укључују неколико недостајућих или абнормалних зуба, ретку косу и неке проблеме са функцијом знојних жлезда. Неки носиоци, међутим, имају теже карактеристике овог поремећаја.

Клиничка слика уреди

Примарне карактеристике класичног ХЕД постају очигледне током детињства. Клиничком сликом доминирају следећи знаци и симптоми:

  • коса на глави је танка, благо пигментисан и споро расте.
  • знојење, иако присутно, је у великој мери је мањкаво, што доводи до епизода хипертермије све док оболели појединац или породица не стекну искуство са прилагођавања околине за контролу температуре.[10]
  • само неколико абнормално формираних зуба избија, и то у старости.
  • љуштење коже,
  • епизоде ​​грознице,
  • астма и отежано дисање,
  • губитак слуха,
  • боре око уста и орбита,
  • периорбитална хиперпигментација,
  • истакнуте усне, уске и хипопластичне максиле ,
  • нетолеранција на топлоту,
  • страбизам, конјуктивитис, преурањене катаракте,
  • полидактилија и синдактилија у неким слућајевима.[11][12][13][14]

Физички раст и психомоторни развој су иначе у границама нормале.

Благи ХЕД карактеришу благе манифестације било које од наведених или свих карактеристичних особина болести.

Дијагноза уреди

Класична хипохидротична ектодермална дисплазија се може дијагностиковати након детињства на основу физичких карактеристика код већине погођених особа. Идентификација хемизиготне ЕДА патогене варијанте код оболелог мушкарца или биалелне ЕДАР , ЕДАРАДД или ВНТ10А патогене варијанте код оболелог мушкарца или жене потврђује дијагнозу.

Дијагноза благог облика хипохидротичне ектодермалне дисплазије се поставља код жена идентификацијом хетерозиготне ЕДА , ЕДАР , ЕДАРАДД или ВНТ10А патогене варијанте. Такође код жена пробанд са мозаичним обрасцем функције и дистрибуције знојних пора, хиподонтијом и породичном историјом указује на ХЕД повезану са Х-геном.[10] Идентификација хетерозиготне ЕДА патогене варијанте молекуларно генетским тестирањем потврђује ову дијагнозу.

Дијагноза благог облика хипохидротичне ектодермалне дисплазије се поставља код мушкарца идентификацијом хетерозиготне ЕДАР , ЕДАРАДД или ВНТ10А патогене варијанте.

Ако молекуларно генетско тестирање ЕДА , ЕДАР , ЕДАРАДД и ВНТ10А не идентификује патогену варијанту , треба размотрити друге облике ектодермалне дисплазије.

Налаза на основу којих треба посумњати на ХЕД уреди

 
Глумац Мајкл Бериман са знацима ХЕД
 
Денталне абнормалности код петогодишње девојчице из породице у северној Шведској која је патила од различитих симптома аутосомно доминантне хипохидротичне ектодермалне дисплазије (ХЕД): а) Интраорални поглед - горњи секутићи су рестаурирани композитним материјалом како би се прикрио њихов оригинални конусни облик. б) Ортопан томограм показује одсуство десет млечних и једанаест сталних зуба у вилици исте особе.

Хипотрихоза (реткост власишта и длака на телу).

Коса на скалпу има танке длаке и благо је пигментисана. Осовине косе могу бити ломљиве и уврнуте или имају друге аномалије на микроскопској анализи; међутим, ови налази нису довољно осетљиви да би били од дијагностичке користи.[15] Секундарне полне длаке (брада; аксиларне и стидне длаке) могу бити нормалне.

Хипохидроза (смањена способност знојења).

Смањена способност знојења као одговор на топлоту доводи до хипертермије:

  • Функција знојних жлезда може се проценити довођењем коже у контакт са раствором јода и подизањем температуре околине да би се изазвало знојење. Раствор јода добија боју када је изложен зноју и може се користити за одређивање количине и локације знојења.
  • Број и дистрибуција пора зноја може се одредити премазивањем делова тела (обично хипотенарне еминенције дланова) материјалима за отиске које обично користе стоматолози.
  • Док су биопсије коже коришћене за одређивање дистрибуције и морфологије знојних жлезда, неинвазивне технике су подједнако ефикасне. Конфокални микроскоп уживо је у стању да визуализује знојне канале на длановима.[16]

Хиподонција ( урођено одсуство зуба)

У просеку девет сталних зуба – обично очњаци и први кутњаци – развијају се код особа са класичном хипохидротичном ектодермалном дисплазијом.[17]

  • Зуби су често мањи од просека и имају измењену морфологију; предњи зуби често имају коничне круне.
  • Зубни рендгенски снимци су од помоћи за одређивање обима хиподонције и корисни су у дијагнози благо погођених особа. Тауродонтизам (издужење пулпне коморе) је чешћи код моларних зуба особа са хипохидротичном ектодермалном дисплазијом него код особа које нису погођене овом болешћу.
Молекуларно генетичко тестирање које се користи код ХЕД.[18]
Ген МОИ Пропорција ХЕД-а приписана патогеним варијантама у гену Пропорција патогених варијанти која се може открити методом
Анализа секвенце   Анализа делеције/дупликације циљане на гене
ЕДА КСЛ ~65%-75% ~85%-90% [19] ~10%-15%[20]
ЕДАР АД, АР ~10%-15% >99%[21]   Детекција најмање егзона 4 је откривена код једне особе.[21]
ЕДАРАДД АД, АР 1%-2%[22] 8/8 Нико није пријавио  
ВНТ10А АР 5%-6% [23] ~100% Ниједан пријављени
Непознато[23]   ~10% НА

Терапија уреди

Лечење манифестација

Перике или специјалне формуле за негу косе за ретку, суву косу могу бити корисне.[24]

Адекватан унос течности и боравак у хладном окружењу током врућег времена.[25]

Рано лечење зуба и вилице, које обухвата;[26]

  • уградња зуба конусног облика;
  • ортодонција по потреби;[27]
  • зубни имплантати у предњем делу мандибуларног лука код старије деце;[28]
  • замена зубних протеза по потреби, често сваке 2,5 године;[29]
  • зубни имплантати код одраслих;[30]
  • терапеутици за одржавање оралног подмазивања и контролу каријеса;
  • саветовање о исхрани за особе са потешкоћама у жвакању и гутању.

Конкреције носа и ушију од стране оториноларинголога. Превенција назалних конкреција кроз влажење амбијентални ваздуха је од помоћи.

Употреба производи за негу коже за екцем и изложености које погоршавају суву кожу.[31]

Превенција компликација

Превенција секундарних компликација:[32]

  • употреба замене за пљувачку и
  • оптимална изложеност флуору могу бити од помоћи у превенцији каријеса зуба код оних особа које имају значајно смањење протока пљувачке.
Надзор

Стоматолошка процена према узрасту од једне године са накнадним стоматолошким прегледима сваких шест до 12 месеци.[33]

Избегавање излагања екстремној топлоти.

Генетско саветовање уреди

Процена сродника у ризику

Ако су познате патогене варијанте специфичне за породицу , треба понудити молекуларно генетско тестирање ризичних рођака да би се омогућила рана дијагноза и лечење, посебно да би се избегла хипертермија.[34]

Генетско тестирање

ХЕД се наслеђује аутозомно доминантно , аутозомно рецесивно или Х-везано . Већина особа са ХЕД-ом има Х-везану форму. Начин наслеђивања се у неким случајевима може утврдити породичном историјом, а у другим молекуларним генетским тестирањем. Тестирање носиоца је могуће за Х-везане и аутозомно рецесивне облике ако су познате патогене варијанте у породици.

Пренатална дијагностика

Пренатално тестирање је могуће за трудноће са повећаним ризиком за све облике ако су познате патогене варијанте у породици.

Препоруке уреди

Након постављања дијагнозе, родитељи или васпитачи морају бити упознати са проблемима као што је недостатак знојења, како би се пратила топлота и хипертермија, дерматолошке и оралне промене. Такође се мора нагласити важност мултидисциплинарног приступа, посебно за стоматологе, тако да су они увек спремни да прихвате нове изазове, односно морају бити обучени да дају рану дијагнозу када посматрају једног од ових пацијената током рутинског прегледа. консултације. Стоматолози такође морају бити спремни да рехабилитују пацијента како би се постигле јасне позитивне промене, не само у функционалном и естетском аспекту већ и у погледу емоција и квалитета живота пацијента.[4]

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ James, William; Berger, Timothy; Elston, Dirk (2005). Andrews' Diseases of the Skin: Clinical Dermatology. (10th ed.). Saunders. ISBN 0-7216-2921-0.
  2. ^ Freedberg, et al. (2003). Fitzpatrick's Dermatology in General Medicine. (6th ed.). McGraw-Hill. ISBN 0-07-138076-0.
  3. ^ Wright, J. Timothy; Grange, Dorothy K.; Fete, Mary (1993), Adam, Margaret P.; Ardinger, Holly H., ур., Hypohidrotic Ectodermal Dysplasia, University of Washington, Seattle, PMID 20301291, Приступљено 2022-02-18 
  4. ^ а б Rojas, Lida Velazque; Silva, Gisele Dalben da (2015-10-01). „Hypohidrotic ectodermal dysplasia: clinical and radiographic characteristics”. Revista Odontológica Mexicana (на језику: шпански). 19 (4): e249—e253. ISSN 1870-199X. doi:10.1016/j.rodmex.2015.10.016. 
  5. ^ Smahi A, Courtois G, Vabres P, Yamaoka S, Heuertz S, Munnich A, et al. Genomic rearrangement in NEMO impairs NF-kappaB activation and is a cause of incontinentia pigmenti. The International Incontinentia Pigmenti (IP) Consortium. Nature. 2000 May 25. 405(6785):466-72
  6. ^ „Orphanet: Suche / Krankheit”. www.orpha.net. Приступљено 2022-02-24. 
  7. ^ Zonana J, Elder ME, Schneider LC, et al. A novel X-linked disorder of immune deficiency and hypohidrotic ectodermal dysplasia is allelic to incontinentia pigmenti and due to mutations in IKK-gamma (NEMO). Am J Hum Genet. 2000 Dec. 67(6):1555-62.
  8. ^ Mues G, Bonds J, Xiang L, Vieira AR, Seymen F, Klein O, et al. The WNT10A gene in ectodermal dysplasias and selective tooth agenesis. Am J Med Genet A. 2014 Oct. 164A (10):2455-60
  9. ^ Ali RH, Habib R, Ud-Din N, Khan MN, Ansar M, Ahmad W. Novel mutations in the gene HOXC13 underlying pure hair and nail ectodermal dysplasia in consanguineous families. Br J Dermatol. 2013 Aug. 169(2):478-80.
  10. ^ а б Nordgarden H, Storhaug K, Lyngstadaas SP, Jensen JL. Salivary gland function in persons with ectodermal dysplasias. Eur J Oral Sci. 2003 Oct. 111(5):371-6
  11. ^ N. Alves, Oliveira RJd, N.F. Deana. Displasia ectodérmica hipohidrótica: un síndrome de interés para la odontología. Int J Odontostomatol., 6 (2012), pp. 45-50
  12. ^ S.N. de Aquino, L.M. Paranaiba, M.S. Swerts, D.R. Martelli, L.M. de Barros, H. Martelli-Junior. Orofacial features of hypohidrotic ectodermal dysplasia. Head Neck Pathol., 6 (2012), pp. 460-466
  13. ^ F.S. Neves, D.B.S. Ladeira, L.R. Nery, E.G. Neves. Almeida SMd. Displasia ectodérmica: relato de dois casos clínicos. Rev odontol Univ Cid Sao Paulo., 23 (2011), pp. 194-199
  14. ^ B. Ruhin, V. Martinot, P. Lafforgue, B. Catteau, S. Manouvrier-Hanu, J. Ferri. Pure ectodermal dysplasia: retrospective study of 16 cases and literature review. Cleft Palate Craniofac J., 38 (2001), pp. 504-518
  15. ^ Rouse C, Siegfried E, Breer W, Nahass G. Hair and sweat glands in families with hypohidrotic ectodermal dysplasia: further characterization. Arch Dermatol. 2004;140:850–5. [PubMed] [Reference list]
  16. ^ Jones KB, Goodwin AF, Landan M, Seidel K, Tran DK, Hogue J, Chavez M, Fete M, Yu W, Hussein T, Johnson R, Huttner K, Jheon AH, Klein OD. Characterization of X-linked hypohidrotic ectodermal dysplasia (XL-HED) hair and sweat gland phenotypes using phototrichogram analysis and live confocal imaging. Am J Med Genet A. 2013;161A:1585–93. [PMC free article] [PubMed] [Reference list]
  17. ^ Lexner MO, Bardow A, Hertz JM, Nielsen LA, Kreiborg S. Anomalies of tooth formation in hypohidrotic ectodermal dysplasia. Int J Paediatr Dent. 2007;17:10–8. [PubMed] [Reference list]
  18. ^ J Timothy Wright, DDS, MS, Dorothy K Grange, MD, and Mary Fete, MSN, RN, CCM. Hypohidrotic Ectodermal Dysplasia Synonyms: Anhidrotic Ectodermal Dysplasia, Christ-Siemens-Touraine Syndrome April 28, 2003; Last Update: June 1, 2017.
  19. ^ Monreal AW, Zonana J, Ferguson B. Identification of a new splice form of the EDA1 gene permits detection of nearly all X-linked hypohidrotic ectodermal dysplasia mutations. Am J Hum Genet. 1998;63:380–9. [PMC free article] [PubMed] [Reference list]
  20. ^ Chassaing N, Bourthoumieu S, Cossee M, Calvas P, Vincent MC. Mutations in EDAR account for one-quarter of non-ED1-related hypohidrotic ectodermal dysplasia. Hum Mutat. 2006;27:255–9. [PubMed] [Reference list]
  21. ^ а б Monreal AW, Ferguson BM, Headon DJ, Street SL, Overbeek PA, Zonana J. Mutations in the human homologue of mouse dl cause autosomal recessive and dominant hypohidrotic ectodermal dysplasia. Nat Genet. 1999;22:366–9. [PubMed] [Reference list]
  22. ^ Bohring A, Stamm T, Spaich C, Haase C, Spree K, Hehr U, Hoffmann M, Ledig S, Sel S, Wieacker P, Röpke A. WNT10A mutations are a frequent cause of a broad spectrum of ectodermal dysplasias with sex-biased manifestation pattern in heterozygotes. Am J Hum Genet. 2009;85:97–105. [PMC free article] [PubMed] [Reference list]
  23. ^ а б Cluzeau C, Hadj-Rabia S, Jambou M, Mansour S, Guigue P, Masmoudi S, Bal E, Chassaing N, Vincent MC, Viot G, Clauss F, Manière MC, Toupenay S, Le Merrer M, Lyonnet S, Cormier-Daire V, Amiel J, Faivre L, de Prost Y, Munnich A, Bonnefont JP, Bodemer C, Smahi A. Only four genes (EDA1, EDAR, EDARADD, and WNT10A) account for 90% of hypohidrotic/anhidrotic ectodermal dysplasia cases. Hum Mutat. 2011;32:70–2. [PubMed] [Reference list]
  24. ^ Theiler M, Frieden IJ. High-Potency Topical Steroids: An Effective Therapy for Chronic Scalp Inflammation in Rapp-Hodgkin Ectodermal Dysplasia. Pediatr Dermatol. 2016 Mar-Apr. 33 (2):e84-7.
  25. ^ Dhanrajani PJ, Jiffry AO. Management of ectodermal dysplasia: a literature review. Dent Update. 1998 Mar. 25(2):73-5.
  26. ^ Dhima M, Salinas TJ, Cofer SA, Rieck KL. Rehabilitation of medically complex ectodermal dysplasia with novel surgical and prosthodontic protocols. Int J Oral Maxillofac Surg. 2013 Sep 12.
  27. ^ Al-Ibrahim HA, Al-Hadlaq SM, Abduljabbar TS, Al-Hamdan KS, Abdin HA. Surgical and implant-supported fixed prosthetic treatment of a patient with ectodermal dysplasia: a case report. Spec Care Dentist. 2012 Jan. 32(1):1-5
  28. ^ Aydinbelge M, Gumus HO, Sekerci AE, Demetoglu U, Etoz OA. Implants in children with hypohidrotic ectodermal dysplasia: an alternative approach to esthetic management: case report and review of the literature. Pediatr Dent. 2013 Sep-Oct. 35(5):441-6
  29. ^ Tarjan I, Gabris K, Rozsa N. Early prosthetic treatment of patients with ectodermal dysplasia: a clinical report. J Prosthet Dent. 2005 May. 93(5):419-24.
  30. ^ El Osta Chaiban R, Chaiban W. Ectodermal dysplasia: dental management and benefits, a case report. Eur J Paediatr Dent. 2011 Dec. 12(4):282-4.
  31. ^ Lee HE, Chang IK, Im M, Seo YJ, Lee JH, Lee Y. Topical minoxidil treatment for congenital alopecia in hypohidrotic ectodermal dysplasia. J Am Acad Dermatol. 2013 Apr. 68(4):e139-40.
  32. ^ Melkote S, Dhurat RS, Palav A, Jerajani HR. Alopecia in congenital hidrotic ectodermal dysplasia responding to treatment with a combination of topical minoxidil and tretinoin. Int J Dermatol. 2009 Feb. 48(2):184-5.
  33. ^ Klineberg I, Cameron A, Whittle T, Hobkirk J, Bergendal B, Maniere MC, et al. Rehabilitation of children with ectodermal dysplasia. Part 1: an international Delphi study. Int J Oral Maxillofac Implants. 2013 Jul-Aug. 28(4):1090-100.
  34. ^ Fete M, Hermann J, Behrens J, Huttner KM. X-linked hypohidrotic ectodermal dysplasia (XLHED): clinical and diagnostic insights from an international patient registry. Am J Med Genet A. 2014 Oct. 164A (10):2437-42.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хипохидротична_ектодермална_дисплазија&oldid=27442279”