Хром(III)-хидроксид

Хром(III)-хидроксид је хидроксид хрома хемијске формуле Cr(OH)3, где је оксидациони број хрома +3. Назива се још и хроми-хидроксид.

Хром(III)-хидроксид
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ECHA InfoCard 100.013.781
  • InChI=1S/Cr.3H2O/h;3*1H2 ДаY
    Кључ: LXMQZGGLHVSEBA-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • O.O.O.[Cr]
Својства
CrH6O3
Моларна маса 106,042
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Добијање уреди

Добија се дејством алкалних хидроксида или амонијака на зелене соли тровалентног хрома. Уколико се делује на љубичасте соли добија се хидратизовани облик ове супстанце (Cr(OH)3 • xH2O), са три молекула воде.[3]

Својства уреди

Хромо-хидроксид је плавозелена чврста, пихтијаста супстанца. Свеже исталожен, лако реагује са киселинама, али уколико дуже остане у алкалном раствору, реагује теже јер се мења. Свеже исталожен се такође лако раствара у алкалном хидроксиду, при чему се стварају или хромити или колоидни хроми-хидроксид. У алкалном раствору реагује са хлором или бромом дајући хромате.[4] При загревању, на око 50 °C, губи воду и настаје хроми-оксид или се трансформише у комплексно једињење, што зависи од тога како је добијен[3].

Особина Вредност
Број акцептора водоника 3
Број донора водоника 3
Број ротационих веза 0
Партициони коефицијент[5] (ALogP) -0,6
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) 2,3
Поларна површина[7] (PSA, Å2) 94,5

Примена уреди

Осим што се користи за добијање других једињења хрома, користи се и у текстилној индустрији, али и за добијање зелене боје за сликање, јер је резистентан на воду, базе, светлост и временске прилике[3].

Референце уреди

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в Eagleson 1994, стр. 224
  4. ^ Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература уреди


Спољашње везе уреди