Цавтат (итал. Ragusa Vecchia) је насељено место и седиште општине Конавле, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.

Цавтат
Цавтат
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаДубровачко-неретванска
ОпштинаКонавле
Становништво
 — 2011.Раст 2.153
Географске карактеристике
Координате42° 34′ 52″ С; 18° 13′ 05″ И / 42.58120325608993° С; 18.21807007502797° И / 42.58120325608993; 18.21807007502797
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина5 m
Цавтат на карти Хрватске
Цавтат
Цавтат
Цавтат на карти Хрватске
Цавтат на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Цавтат
Цавтат
Цавтат на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број20210 Цавтат
Позивни број+385 20
Регистарска ознакаDU
Веб-сајтwww.cavtat.info

Име уреди

Име Цавтат потиче од римског назива Civitas[1] vetus, како су његове избеглице у Дубровнику назвали своје матично насеље Epidaurum. Током позног седњовековног и раног нововековног раздобља, ово место је често означавано и као стари град (итал. civita vecchia), односно Стариград (итал. Civitavecchia).

Географски положај уреди

Цавтат се налази на крајњем југу Хрватске на обали Јадранског мора 19 km. југоисточно од Дубровника. Недалеко од града пролази Јадранска магистрала. Језгро му је на малом полуострву. Лука је добро заштићена полуострвом Сустјепаном и спољним острвима Мрканом и Бобаром. Увала Тиха на супротној, североисточној страни служи као добро сидриште.

Историја уреди

На месту где се сада налази Цавтат налазила се у време Старе Грчке колонија Epidaurum а касније су Римљани ту основали колонију Epidaurus. Ту је живео богати и обесни Римљанин, Валерије.[2] Место су у 7. веку разорили Варвари. Преостали становници су са придошлицама из Далмације, основали ново насеље 691. године. Ту се 900. године враћајући из Рима задржао српски жупан Павлимир, који је оставио неколико својих пратилаца и нешто од блага.[3]

Године 1253. у уговору између бугарског цара Михајла и Дубровачке републике, помиње се "стари град Епитакр". Ту су свраћали рашки и босански српски владари идући у Дубровник. До 1427. године градић је са Конавском жупом припадао Требињској кнежевини, а затим прешао под дубровачку власт.[4] Од 14. века носи град садашње име, које означава "град".[5] До пропасти Дубровачке републике 1808. године, Цавтат је био под управом дубровачког капетана (кастелана). Ту је било пристаниште повезано са Дубровником. За време рата и борби између Француза са Русима и Црногорцима, град је 1807. године био похаран и запаљен.

У Краљевини Југославији Цавтат је био на гласу као врло примамљиво туристичко место. Имао је добре саобраћајне везе, на лепом месту окружен лепом вегетацијом. Долазили су у тај приморски град државници и политичари, страни и домаћи. Српски политичар Никола Пашић је редовно летовао у том граду, и његово присуство је доводило до организовања правих поздравних манифестација народа. Београдски "БУСК" је од 1932. године у граду имао летњу колонију, у коју су долази бројни Београђани на одмор.[6] Везали су се иначе за санаторијум - хотел "Тиха", власништво др Влаха Новаковића, а налазио се изнад мора, надомак градића. Биле су ту у граду две цркве, размакнуте - на супротним крајевима града. Ту је долазио лети на одмор из Дрездена и оперски тенор Тино Патијера, иначе рођен у Цавтату. Светски познат вајар Мештровић направио је у Цавтату (на брегу) мермерни маузолеј[7] трагично умрле богате породице бродовласника, капетана Иве Рачића. На бакарним вратима тог гробног маузолеја, налазиле су се представе светаца, Св. Ћирила и Методија, Св. Саве и Гргура Нинског.[8] У месту је деловало Друштво за унапређење туризма "Епидаурум", чији је оснивач поменути лекар Новаковић. Ту је рођен и др Валтазар Богишић правник, којем је пре Првог светског рата подигнут споменик, рад вајара Петра Палавичинија. Постојао је Богишићев музеј са библиотеком, о којима су бринули фратри.[9] На челу акције скупљања прилога био је 1910. године мештанин Ђуро Бјелић.[10] Тридесетих година 20. века у родној кући сликара Влаха Буковца, отворен је "Буковчев музеј" са уметниковом заоставштином.

До територијалне реорганизације у Хрватској, налазио се Цавтат у саставу старе општине Дубровник.

Становништво уреди

На попису становништва 2011. године, Цавтат је имао 2.153 становника.

Број становника по пописима[11]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
749 634 675 723 708 740 700 774 641 654 821 954 1.585 1.930 2.015 2.153

Напомена: У 1981. смањено за ненасељени део подручја који је припојен насељу Звековица. У 1971. садржи део података бившег насеља Обод.

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Цавтат је имало 1.930 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.498 77,61%
Срби
  
151 7,82%
Југословени
  
81 4,19%
Муслимани
  
57 2,95%
Црногорци
  
34 1,76%
Албанци
  
15 0,77%
Македонци
  
9 0,46%
Словенци
  
7 0,36%
Словаци
  
4 0,20%
Чеси
  
4 0,20%
Немци
  
3 0,15%
Украјинци
  
3 0,15%
Италијани
  
2 0,10%
Мађари
  
2 0,10%
Руси
  
1 0,05%
остали
  
8 0,41%
неопредељени
  
37 1,91%
регион. опр.
  
1 0,05%
непознато
  
13 0,67%
укупно: 1.930

Привреда уреди

У близини Цавтата, у месту Чилипи, налази се дубровачки аеродром.

Познате личности уреди

Галерија уреди

Извори уреди

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце уреди

  1. ^ "Отаџбина", Београд 1881. године
  2. ^ "Зора", Мостар 30. април 1896. године
  3. ^ "Дело", Београд 1895. године
  4. ^ "Зора", Мостар 1896. године
  5. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1899. године
  6. ^ "Време", Београд 1936. године
  7. ^ "Правда", Београд 1932. године
  8. ^ "Време", Београд 1941. године
  9. ^ "Време", Београд 1928. године
  10. ^ "Дело", Београд 1910. године
  11. ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Спољашње везе уреди

Мапа уреди

Фотографије уреди

Литература уреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.