Цетинска култура


Цетинска култура је енеолитска и бронзанодобна култура, распрострањена у Далмацији, Херцеговини и јужној Босни.

Цетинска култура
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Босна и Херцеговина, Хрватска
Друштво
Језик илирски
Религија паганизам
Друштвено уређење сложено социјално издиференцирано друштво
Период
Историјско доба бронзано доба, гвоздено доба
Престанак 1500. год. п.н.е
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Портал Археологија

Распрострањеност уреди

Највећа концентрација налазишта је око горњег тока реке Цетине, где је ову културу открио Иван Маровић. У Босни и Херцеговини нема ширих подручја ове културе. Њена налазишта расејана су на већем броју тачака, често на истом месту где су налазишта [[Посушка култура|Посушке културе][1]: градина Kрстина код Посушја, Равлића пећина у Тихаљини (Љубушки), Орах код Билеће, Љубомир код Требиња, Градац у Kоторцу, и неки тумули на Гласинцу (Врлажје, Русановићи).[2]

Периодизација уреди

Јавља се почетком раног бронзаног доба на супстрату створеном од носиоца коме припада становништво Хварско-лисичићке културе и досељеници јадранске варијанте Вучедолске културе, које је било делимично индоевропеизирано.[3]

По периодизацији дели се у три фазе:

  • Прва фаза је прелаз из енеолита у млађе бронзано доба
  • Друга фаза је у оквиру раног бронзаног доба (Бр. А-1 и А-2 средњоевропске шеме
  • Трећа фаза је прелаз из раног у средње бронзано доба (А-2/Б-1) –свеукупно од 2200 – 1500. год. п.н.е.

Налази уреди

Насеља су обично у пећинама (Шкарин самоград крај Дрниша, Гудња крај Стона), ређе на брежуљцима, у градинама. Тумулус је главни облик гробног споменика. Позната су оба ритуса: инхумација (обично у каменој шкрињи) и инцинерација где су остаци покојника положени у глинене посуде.

Од прилога се налазе камени и бронзани бодежи (који су импорти, те одају ширину трговачких веза цетинске културе у зениту њеног постојања), бронзане секире, бронзани и златни накит, те керамичке посуде. Kарактеристична керамика су орнаментирани врчеви на високој шупљој нози.[4]

Уломци керамике расути по тумулу потичу од разних обреда приликом сахране.[5]

Извори уреди

  1. ^ [1] Borivoj Čović: OD BUTMIRA DO ILIRA - Kultovi sa Mediterana, Kulturno naslijeđe, Sarajevo, 1976
  2. ^ [2] Cetinska kultura, Arheološki leksikon -Zemaljski muzej, Sarajevo
  3. ^ [3] Alojz Benac - Prediliri, prailiri, protoiliri - neki novi aspekti ANUBiH Naše starine
  4. ^ [4] Blagoje Govedarica: Rano bronzano doba na području istočnog Jadrana ANUBiH Cantar za balkanološka ispitivanja
  5. ^ [5] Brunislav Marijanović: CETINSKA KULTURA - RANA FAZA, SAMOSTALNA KULTURA ILI INTEGRALNI DIO ENEOLITIKA Filozofski fakultet Zadar