Црква Светог Краља Стефана Дечанског у Железнику
Црква Светог Краља Стефана Дечанског је српска православна црква која се налази у насељу Железник у градској општини Чукарица у граду Београду, а припада београдско-карловачкој архиепископији.
| Црква Светог Краља Стефана Дечанског | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Архиепископија београдско-карловачка |
| Оснивање | 1905. |
| Посвећен | Стефану Урошу III Дечанском |
| Архитектура | |
| Архитекта | Драгомир Тадић |
| Локација | |
| Место | Железник, општина Чукарица, Београд |
| Држава |  Србија |
Саграђена је 1905. године на месту старог сеоског гробља. Црквена слава је Мратиндан, празник посвећен Стефану Урошу III Дечанском.[1]
Историјат уреди
Црква Светог Краља Стефана Дечанског сазидана је 1905. године на месту старог сеоског гробља, у непосредној близини школе. Донатор цркве била је Катарина Јовановић из Београда, а у крипти храма налази се и њена породична гробница.
Донаторка је храм посветила Стефану Урошу III Дечанском, крсној слави њене породице, а поред новчаног прилога од хиљаду дуката, ктиторка је уложила труд на издвајању цркве из остружничке и формирању железничке парохије 7. октобра 1909. године, по одлуци Светог архијерејског сабора.
Поред ктиторке, удео прилога за изградњу цркве имала је и општина Железник, а велику заслугу за њену изградњу имао је и Радован Радојевић, тежак из Железника.[2]
Црква је освештана када су постављени њени темељи 1905. године. Изграђена је за свега годину дана, 1906. године. Освећењу храма 16. априла 1906. године присуствовао је Петар I Карађорђевић и многи други државни званичници.[3] Освећење цркве извршио је архипеископ београдски и митрополит српски Димитрије.[3]
Први свештеник цркве био је Тома Бурковац, свршени академац Московске духовне академије, а дожитовни тутор и послужитељ црквеног олтара, Радован Радојевић, клисар, чије су три генерације породице била први овој цркви.[3]
Током борби око Београда 1914. године црква је обијена, књиге и њен намештај спаљени, а сам објекат служио је као болница за рањенике.
Из насеља Железник 128 мушкараца који су углавном били инвадили, деца или старци, депортовани су у мађарске логоре, а веома мали број њих се вратило.[2] У спомен на 210 жртава из Железника током рата, у црквеној порти подигнут је споменим жртвама рата до 1920. године.[3]
Архитектура уреди
Пројектант цркве био је Драгомир Тадић, доктор архитектонских наука и професор београдског универзитета. Црква је грађена као једнобродна грађевина, без кубета, са полукружном (а споља петостраном) апсидом, на источном и малом припату са западне стране. Са западне стране улаза у храм 1961. године подигнут је мањи вестибил у српско-византијском стилу, са полихороним зидним површинама.[3]
На западном делу зида у наосу налази се мермерна плоча са натписом ктиторке: Задужбина Катрине удова Мих. Јовановића трговца из Београда, посвећена 11. новембра 1605. године Светом Краљу Стефану Дечанском..
У оквиру цркве налази се иконостас који је ширине 4,35 м, а на њему мали дуборезачки украси. Икону Светог Стефана Дечанског изнад улазних врата направио је Живко Стојсављевић, српски сликар.[2]
Референце уреди
- ^ „Слава цркве Светог Стефана Дечанског у Железнику”. spc.rs. Архивирано из оригинала 24. 11. 2017. г. Приступљено 24. 11. 2017.
- ^ а б в „ЦРКВА СВЕТОГ КРАЉА СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ, Железник”. cukarica.rs. Архивирано из оригинала 17. 07. 2018. г. Приступљено 1. 7. 2018.
- ^ а б в г д „Црква Св Краља Стефана Дечанског”. zeleznik.rs. Архивирано из оригинала 17. 7. 2018. г. Приступљено 17. 7. 2018.