Црквине (Тутин)
Црквине су ратарско-сточарско насеље разбијеног типа у Србији, у општини Тутин у Рашком округу. Према попису из 2011. у насељу је живело 80 становника (према попису из 2002. било је 136 становника).
Црквине | |
|---|---|
 Продавница и пошта | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Рашки |
| Општина | Тутин |
| Становништво | |
| — 2011. |  80 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 03′ 04″ С; 20° 23′ 09″ И / 43.051° С; 20.385833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 882 m |
.svg)  Црквине Црквине на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 36321 |
| Позивни број | 020 |
| Регистарска ознака | TT |
Црквине је насеље смештено на саставцима Ковачке и Смолућке реке, у близини средњевековног рударског насеља Глухавице. Ту се налазио средњовековни трг — рударско насеље Глуха Вас, односно Глухавица. Краљ Милутин је манастиру Бањској повељом 1316. године, предао у посед и „Гло уха вьсь коло все и сь роудари“. Одмах након Косовске битке, у марту 1396. године у Глухавици се налази турски кадија. Након турских освајања Глухавица носи назив Демирџи базар – Гвоздени трг. У попису из 1604. годи не насеље има 73 баштиника. У насељу су се током средњег века налазиле четири цркве, по којима је и насеље добило име Црквине. Ни једна од наведених цркава није очувана, а њихови остаци су забележени обиласком терена 1933. и 1951. године, као и 80-тих година 20. века. Тада су бележени остаци зидова, фресака, опеке, људске кости.
О броју цркава говори и попис из 1604. године у ком је уписано чак пет попова: Тома поп, Ђуро поп, Шимун поп, Мито поп, Јован поп.[1]
Претпоставља се да су у римско и турско доба aу насељу биле смештене топионице и ковачнице. Савремено становништво досељено је током 17. века из Црне Горе.[2]
Демографија уреди
У насељу Црквине живе 54 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 31,2 година (33,7 код мушкараца и 28,8 код жена).[3]
Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 1 | ||
| 75—79 | 1 | 0 | ||
| 70—74 | 4 | 2 | ||
| 65—69 | 1 | 5 | ||
| 60—64 | 3 | 1 | ||
| 55—59 | 7 | 1 | ||
| 50—54 | 3 | 5 | ||
| 45—49 | 1 | 6 | ||
| 40—44 | 3 | 2 | ||
| 35—39 | 2 | 4 | ||
| 30—34 | 4 | 4 | ||
| 25—29 | 6 | 5 | ||
| 20—24 | 7 | 5 | ||
| 15—19 | 6 | 12 | ||
| 10—14 | 3 | 8 | ||
| 5—9 | 4 | 5 | ||
| 0—4 | 10 | 5 | ||
| Просек : | 32,0 | 31,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 48 | 17 | 28 | 3 | 0 | 0 |
| Женски | 53 | 19 | 29 | 3 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 101 | 36 | 57 | 6 | 2 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 10 | 1 | 0 | 1 | 0 |
| Женски | 9 | 6 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 19 | 7 | 0 | 1 | 0 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 2 | 3 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 5 | 0 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 2 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце уреди
- ^ Драгица Премовић Алексић. У:"Цркве и манастири Старе Рашке" 2015. ISBN 9788680813271. стр. 242–245.
- ^ Шаћировић, С. Црквине. У: Географска енциклопедија насеља Србије под руководством Србољуба Ђ. Стаменковића (ур. М. Ђуричић). 2002. ISBN 978-86-82657-21-7. стр. 194–195.
- ^ Републички завод за статистику. 2012. Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији. Књига 2. СТАРОСТ И ПОЛ. Подаци по насељима.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
