Црквине (Тутин)

насеље у Србији у општини Тутин у Рашком округу

Црквине су ратарско-сточарско насеље разбијеног типа у Србији, у општини Тутин у Рашком округу. Према попису из 2011. у насељу је живело 80 становника (према попису из 2002. било је 136 становника).

Црквине
Продавница и пошта
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ОпштинаТутин
Становништво
 — 2011.Пад 80
Географске карактеристике
Координате43° 03′ 04″ С; 20° 23′ 09″ И / 43.051° С; 20.385833° И / 43.051; 20.385833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина882 m
Црквине на карти Србије
Црквине
Црквине
Црквине на карти Србије
Остали подаци
Поштански број36321
Позивни број020
Регистарска ознакаTT

Црквине је насеље смештено на саставцима Ковачке и Смолућке реке, у близини средњевековног рударског насеља Глухавице. Ту се налазио средњовековни трг — рударско насеље Глуха Вас, односно Глухавица. Краљ Милутин је манастиру Бањској повељом 1316. године, предао у посед и „Гло уха вьсь коло все и сь роудари“. Одмах након Косовске битке, у марту 1396. године у Глухавици се налази турски кадија. Након турских освајања Глухавица носи назив Демирџи базар – Гвоздени трг. У попису из 1604. годи не насеље има 73 баштиника. У насељу су се током средњег века налазиле четири цркве, по којима је и насеље добило име Црквине. Ни једна од наведених цркава није очувана, а њихови остаци су забележени обиласком терена 1933. и 1951. године, као и 80-тих година 20. века. Тада су бележени остаци зидова, фресака, опеке, људске кости.

О броју цркава говори и попис из 1604. године у ком је уписано чак пет попова: Тома поп, Ђуро поп, Шимун поп, Мито поп, Јован поп.[1]

Претпоставља се да су у римско и турско доба aу насељу биле смештене топионице и ковачнице. Савремено становништво досељено је током 17. века из Црне Горе.[2]

Демографија уреди

У насељу Црквине живе 54 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 31,2 година (33,7 код мушкараца и 28,8 код жена).[3]

Ово насеље је великим делом насељено Бошњацима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 61
1953. 69
1961. 78
1971. 88
1981. 95
1991. 176 174
2002. 136 178
2011. 80
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Бошњаци
  
132 97,05%
Муслимани
  
1 0,73%
непознато
  
3 2,20%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ Драгица Премовић Алексић. У:"Цркве и манастири Старе Рашке" 2015. ISBN 9788680813271. стр. 242–245.
  2. ^ Шаћировић, С. Црквине. У: Географска енциклопедија насеља Србије под руководством Србољуба Ђ. Стаменковића (ур. М. Ђуричић). 2002. ISBN 978-86-82657-21-7. стр. 194–195.
  3. ^ Републички завод за статистику. 2012. Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији. Књига 2. СТАРОСТ И ПОЛ. Подаци по насељима.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди