Чево
Чево је насеље у пријестоници Цетиње у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 62 становника (према попису из 1991. било је 95 становника). Са Чева су: краљица Милена Петровић Његош, сердар Јанко Вукотић, војвода Драшко Поповић и други. Чево је опевано у Горском вијенцу.
Чево | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Пријестоница | Цетиње |
Становништво | |
— (2011) | 62 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 32′ 28″ С; 18° 55′ 02″ И / 42.541° С; 18.917166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 041 |
Регистарска ознака | CT |
Историја уреди
Чево припада племену Озринићи у Катунској нахији. Према легенди, племе је добило назив по Озрихни (Озру) чији се син Неноје Озринић помиње у которском архиву 3. јуна 1335 године. Озринићи су територијално највеће црногорско племе Катунске нахије. Због своје улоге пограничног племена и сталних борби с Турцима стекло је највећи углед у Црној Гори, о чему сведочи и чињеница да је једино племе које Његош прославио посвећеним стиховима ("Чево равно, гнијездо јуначко") у свом дјелу "Горски вијенац" у којем је највећи број кључних ликова управо из овог племена Војвода Драшко Поповић, Сердар Вукота, Кнез Јанко, Вук Мићуновић, Вук Мандушић, Вукота Мрваљевић и бан Милоњић. Од најпознатијих Чевљана су и Ђукан Бурић, гувернадур Вукадин Вукотић, сердар Вукале Вукотић, Туро Гаврилов Гардашевић, браћа Раде и Вукота Балетићи, Симо Милутинов Кођошија, војвода Пеко Павловић Николић, војвода Петар Вукотић, барјактар Рашо Спасојевић Вујовић и други.
Вековима уназад Озринићи су се расељавали у друге области (други делови данашње Црне Горе, Херцеговина, Србија).
Демографија уреди
У насељу Чево живи 59 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,0 година (45,5 код мушкараца и 53,2 код жена). У насељу има 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.
Ово насеље је великим делом насељено Црногорцима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 2 | 2 | ||
80+ | 1 | 1 | ||
75—79 | 2 | 6 | ||
70—74 | 1 | 7 | ||
65—69 | 0 | 2 | ||
60—64 | 1 | 0 | ||
55—59 | 2 | 1 | ||
50—54 | 0 | 3 | ||
45—49 | 3 | 0 | ||
40—44 | 4 | 3 | ||
35—39 | 3 | 3 | ||
30—34 | 2 | 0 | ||
25—29 | 2 | 3 | ||
20—24 | 2 | 1 | ||
15—19 | 0 | 2 | ||
10—14 | 0 | 0 | ||
5—9 | 1 | 1 | ||
0—4 | 0 | 1 | ||
Просек : | 0 | 1 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 25 | 12 | 10 | 1 | 0 | 2 |
Женски | 34 | 11 | 11 | 9 | 0 | 3 |
УКУПНО | 59 | 23 | 21 | 10 | 0 | 5 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 13 | 5 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 7 | 1 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 20 | 6 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 1 | 0 | 4 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
УКУПНО | 1 | 0 | 5 | 1 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 3 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 4 |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.