Шаблон:ИС-Списак места Светске баштине у Србији
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСKО) означава места светске баштине од изузетне универзалне вредности за културну или природну баштину која су номиноване од стране земаља потписница Конвенције о светској баштини УНЕСКО-а, установљене 1972. године. Културно наслеђе се састоји од споменика (као што су архитектонска дела, монументалне скулптуре или натписи), групе зграда и локалитета (укључујући археолошка налазишта). Природне карактеристике (које се састоје од физичких и биолошких формација), геолошке и физиографске формације (укључујући станишта угрожених врста животиња и биљака) и природни локалитети који су важни са становишта науке, очувања или природне лепоте, дефинишу се као природне наслеђе. Србија је наследила учешће у конвенцији 11. септембра 2001, након распада Југославије.
Завршно са 2021. годином, Србија има пет заштићених локалитета као и једанаест на тенативној листи. Први заштићени локалитети били су Стари Рас и Сопоћани, уписани на трећој сесији УНЕСКО-а 1979. године. Други локалитети уписани су на листу УНЕСКО-а 1986, 2004, 2007, и 2017. године. Сви локалитети су из области културе (спрам природних). Четири од пет локалитета су из средњовековног периода, док је Гамзиград из античког. Средњовековни споменици на Косову су прво додати на листу 2004. године а листа је проширене две године касније. Споменици на Косову су на листи угрожене баштине од 2006. године, због потешкоћа у управљању и конзервацији локалитета, услед политичке нестабилности на територији Косова. Стећци - средњовековни надгробни споменици су транснационални упис, који Србија дели са три суседне земље.