Шатринци

Шатринци
Шатринци;
	Римокатоличка црква у селу
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Сремски
Општина	Ириг
Становништво
— 2011.	373
— густина	73/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 03′ 26″ С; 19° 55′ 13″ И / 45.057333° С; 19.920333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	142 m
Површина	5,5 km2
	Шатринци Шатринци на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	022
Регистарска ознака	RU

Шатринци (мађ. Satrinca) су насеље у југоисточном делу иришке општине у Сремском округу. Шатринци су ушорено насеље панонског типа, типично војвођанско село. Основна привредна функција насеља је пољопривреда. Шатринци су типично пољопривредно село.

Према попису из 2011. било је 373 становника.

Историја уреди

Шатринци су старо средњовековно село, које се наводи у грамати издатој у Берксову 4. маја 1496. године. Српски деспот Јован Бранковић је тада 16 својих у Срему лежећих села међу којима и Шатринце, подарио скоро основаном српском православном манастиру Крушедолу.^[1]

Међу старим подацима о селу је онај из 1702. године, који говори да су Шатринци чисто српско село. Али село је настало много пре велике Сеобе Срба.

Код Шатринаца је манастир Гргетег 1753. године имао салаш са стоком и воденицу.^[2]

Шатринци имају две цркве, православну и католичку, лоциране у истом дворишту, једна поред друге. Православна је подигнута 1761. године. На месту порушене старе цркве подигунта је нова 1857. Римокатоличка црква изграђена је 1850. године.

Број становника током 19. века. Године 1815. ту живи 100 католика и 98 православаца. А 1869. године, број католика се удвостручио - 220, православних је нешто више - 119 душа и има четири Јевреја.^[3]

Демографија уреди

У насељу Шатринци живи 305 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,8 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 140 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Становништво у овом насељу је мешовито уз мађарску већину.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	388
1953.	570
1961.	611
1971.	447
1981.	395
1991.	400	392
2002.	399	402

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Мађари	253	63,40%
Срби	85	21,30%
Хрвати	19	4,76%
Југословени	14	3,50%
Словенци	1	0,25%
Муслимани	1	0,25%
Македонци	1	0,25%
непознато	6	1,50%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	0
80+	3	3
75—79	4	8
70—74	5	7
65—69	8	8
60—64	9	13
55—59	10	10
50—54	22	13
45—49	18	16
40—44	17	18
35—39	14	12
30—34	12	9
25—29	14	13
20—24	9	17
15—19	19	13
10—14	10	14
5—9	11	10
0—4	17	13
Просек :	36,8	38,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	100	145	160	134	130	136	140

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	35	29	25	34	10	4	3	0	0	0	2,85

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	164	43	106	6	9
Женски	160	21	106	30	3
УКУПНО	324	64	212	36	12

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	114	91	0	0	10
Женски	67	57	0	0	1
УКУПНО	181	148	0	0	11
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	6	1	3
Женски	0	0	4	1	0
УКУПНО	0	1	10	2	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	0	0
Женски	0	0	1	2	1
УКУПНО	0	0	3	2	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Види још уреди

Референце уреди

^ "Сербска пчела", Будим 1841.
^ "Српски сион", Сремски Карловци 1904.
^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] "Сербска пчела", Будим 1841.

[2] "Српски сион", Сремски Карловци 1904.

[3] "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872.

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]