Википедија

Ширли Менсон

Ширли Ен Менсон (енгл. Shirley Ann Manson, Единбург, 26. август 1966) је шкотска певачица, ауторка песама и музичарка. Музичку каријеру започела је 1981. године, а поред соло каријере, пева и са алтернативним рок бендом Гарбиџ. Током већег дела каријере, Ширли је путовала из Единбурга у Сједињене Државе како би снимала са својим бендом. Тренутно живи у Лос Анђелесу. На музичкој сцени појавила се у тинејџерским данима када је била пратећи вокалиста и клавијатуриста бенда Goodbye Mr Mackenzie. Брзо се развила у истакнутог члана групе и развила сценско присуство. Са бендом Гарбиџ је снимила албум Garbage 1995. године, а он је добио позитивне критике и доживео комерцијални успех. Након тога са бендом Гарбиџ објавила је још пет студијских албума и освојила велики број музичких награда.

Ширли Менсон
Ширли Менсон током наступа са бендом Гарбиџ, мај 2019.
Лични подаци
Пуно имеШирли Ен Менсон
Датум рођења(1966-08-26)26. август 1966. (57 год.)
Место рођењаЕдинбург, Уједињено Краљевство
Занимање
Музички рад
Активни период1981—данас
Жанр
Инструменти
Издавачке куће
  • Радиоактив
  • Машрум
  • Алмо Саундс
  • Интерскоуп
  • А&Е
  • Ворнер брос
  • Гефен
  • Станволум
Остало
Повезани чланци

Након што је паузиран рад бенда, Ширли је 2006. године почела да снима соло материјал, а 2008. године добила је прву улогу у ТВ серији Terminator: The Sarah Connor Chronicles. Снимању песама се вратила 2010. године како би написала и продуцирала материјал за пети студијски албум групе Гарбиџ, под називом Not Your Kind of People, а након тога и за албум Strange Little Birds.

Биографија уреди

Ширли је рођена 26. августа 1966. године у Единбургу од мајке Мјуриел Флоре и оца Џона Мишела Менсона.[1] Њен отац је родом из мале рибарске заједнице са Шетландских острва, а био је универзитетски предавач, док је мајка била певачица, коју је у раном детињству усвојила породица и дала јој презиме Макдоналд.[1] Име Ширли, певачица је добила по роману „Ширли” књижевнице Шарлоте Бронте.[2] Ширли има старију сестру Линди Џејн и млађу Сару, одрасла је у Единбургу, а похађала је средњу школу „Бротон”.[3][4][5]

Сценски наступ Ширли је први пут имала 1970. године, заједно са сестром у аматерској представи у локалном позоришту.[1] Током похађања основне школе, учила је да свира кларинет и кљунасту флауту, а када је имала седам година похађала је балет и научила да свира на клавиру.[6] Похађала је Единбургску музичку школу, у то време била је активна чланица драмске групе и наступала у аматерским драмским и музичким представама као што су Амерички сан и Чаробњак из оза, а истовремено је певала у локалном женском хору.[3][1] У позоришној представи која је одржана током Единбургског фестивала, добила је прву награду од стране новина The Scotsman.[1]

Током похађања прве године средње школе Ширли је била малтретирана, што је узроковало депресију и самоповређивање.[7][8] Током средње школе Ширли је пушила марихуану, дувала лепак и конзумирала алкохол, а једном приликом провалила је у Единбуршки зоолошки врт.[9][4] Ширли је желела да постане глумица, али је одбијена од стране Краљевске шкотске академије музике и драме.[10][11] Први посао имала је у кафетерији болнице, где је волонтирала, затим је радила у хотелу у Единбургу, а након тога била је продавачица.[9][12] Једно време је била модел за одећу у магазину Џеки.[13] У периоду од 1996. до 2003. године била је у браку са шкотским уметником Едијом Фарелом. Године 2008. верила се за музичког продуцента и аудио инжењера групе Гарбиџ, Билија Буша.[14] Венчали су се у Лос Анђелесу у мају 2010. године.[15][16]

Ширли је атеиста, али је увек истицала како је занима духовност, као и да је током детињства често ишла у цркву, а престала да иде у њу када је имала дванаест година.[17] Феминисткиња је и у више наврата проглашавана за „икону феминизма”.[18][19][20][21] Тренутно живи у Лос Анђелесу.[22]

Музичка каријера уреди

Ширли је прво професионално музичко искуство имала 1984. године када је певала са локалним Единбургшким глумцима.[12] У периоду док је глумила у позоришту, приступила је музичкој групи Goodbye Mr Mackenzie као клавијатурискиња и вокал.[23] Ширли је прво издање са бендом објавила 1984. године, под називом Death of a Salesman.[12] Група је потписала уговор са издавачком кућом Капитол рекордс 1987. године, а први албум под називом Good Deeds and Dirty Rags објавили су 10. априла 1989. године.[24] Албумски сингл The Rattler био је међу четрдесет најбољих синглова у Уједињеном Краљевству. Године 1990. група је потписала уговор са Парлофоном, још једним ЕМИ лабелом, али након објављивања два сингла која се нису нашла на музичким листама, Парофлон је одбио да им продужи уговор и објави њихов други албум Hammer and Tongs.[25] Гари Курфист који је био менаџер бенда Talking Heads и Деби Хари откупили су уговор и издали албум бенда Goodbye Mr Mackenzie преко Радиоактив рекордса. Након још једног комерцијално неуспешног сингла, група је раскинула уговор са Радиоактив рекордсом.[25] Goodbye Mr Mackenzie је наставила да ради на новом материјалу, а Ширли је добила прилику да сними водеће вокале на многим нумерана које су планиране за трећи студијски албум.[26]

Снимајући поди меном Angelfish, бенд Goodbye Mr Mackenzie заједно са Ширли објавио је нове песме и претходне које до тада нису биле објављене. Дана 2. фебруара 1994. бенд је објавио албум под називом Angelfish, а тада га је водила Ширли.[1][25][27][28] Водећа албумска песма била је Suffocate Me и она се пуштала ка колеџ радијима и добила позитивне критике.[12] Након тога објављен је други албумски сингл под називом Heartbreak To Hate, а бенд је након тога имао музичку турнеју како би промовисао албум, у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Француској, Белгији и као подршка бенду Live у Северној Америци. Спот за песму Suffocate Me објављен је и пуштан на МТВ емисији 120 минута.[29][30] Шерли је била водећи текстописац групе Гарбиџ, за све пројекте који су спроведени 1998. године.

Ширли је у августу 1994. године сарађивала са америчким алтернативним рок саставом Гарбиџ и са њима објавила албум Garbage у августу 1995. године, који је продат у 4 милиона примерака.[31][29] Са албума су се истакли синглови Only Happy When It Rains и Stupid Girl, а Ширли је постала водећа музичарка бенда и одржала турнеју 1996. године.[23] Група је након тога снимила тематску песму за филм Свет није довољан.[32] Трећи албум бенда Гарбиџ под називом Beautiful Garbage објављен је 27. септембра 2001. године и на њему се налази тринаест песама, укључујући четири сингла.[33][34][35][36] Четврти студијски албум бенда Гарбиџ под називом Bleed Like Me објављен је 11. априла 2005. годинне у алтернативном рок, пост гранџ и електро рок жанру.[37][38][39] Највећи успех са албума постигла је песма Why Do You Love Me која се нашла на неколико музичких листа. Од октобра 2005. године бенд је паузирао са радом, све до маја 2012. године, када су почели да раде на њиховом петом албуму под називом Not Your Kind of People.[40][41][42][43] Албум Not Your Kind of People објављен је 11. маја 2012. године, а на њему се налази једанаест песама укључујући пет синглова.[44][45][46]

Соло каријера уреди

Ширли је у марту 2006. године потврдила да је започела рад на соло албуму, а сарађивала је са музичареом Паулом Бучананом, музичким продуцентом Грегтом Курстином и комппозитором Дејвидом Арнолдом.[44][47][48] Године 2007. Ширли је сарађивала са Риверсом Комом из бенда Визер.[49] Свој рад је представила издавачкој кући Гефен рекорс, 2008. године, који су је одбили, сматрајући да су јој песме „превиђе тужне”.[50] Мефен је касније за медије истакла, да је Грефен хтео да она сними песме које би постале међународни или радио хитови, као и да је не занима писање дечијих песама за широке народне масе.[51][52] Ширли је након тога наставила да ради на музици, а 2009. године на свом Фејсбук налогу објавила је нове песме.[22][47] Године 2009. певачица је најавила да ће престати да се бави музиком, јер није задовољна како певаче третирају музичке индустрије, као и збоог смрти мајке, а истакла је да је заинтересована да се бави глумом.[53] Након што су је после неког времена пријатељи замолили да отпева песму Life on Mars? од Дејвида Боуија, Ширли је схватила да је музика одржава и ипак одлучила да остане на музичкој сцени.[54]

Такође је сарађивала са великим бројем уметника, као што је Крис Конели, Ерик Авери и Деби Хари.[55][56] Наступала је са бендовима Kings of Leon, Incubus и The Pretenders, Иги Попом у Атлантик Ситију, као и са Гвен Стефани и бендом Но даут у Јуниверзал Ситију у Калифорнији.[57][58][59][60] Након тога објавила је сингл These Things, а у јануару 2012. године потврдила да је рад на њеном соло албуму отказан.[61][62][63]

Дискографија уреди

Са бендом Гарбиџ уреди

  • Garbage(1995)
  • Version 2.0 (1998)
  • Beautiful Garbage (2001)
  • Bleed Like Me (2005)
  • Not Your Kind of People (2012)
  • Strange Little Birds (2016)

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ Information gleaned from exhibition research and materials showcased at Famous Scots Exhibition held at New Register House, Edinburgh; Shirley Manson leg ran from 25 May – 17 July 2009, under the Homecoming Scotland banner
  2. ^ „Shirley Manson”. No Tofu. Архивирано из оригинала 18. 01. 2015. г. Приступљено 18. 1. 2015. 
  3. ^ а б „No Place Like Home For Shirley”. The Scotsman. 25. 1. 2007. Приступљено 5. 12. 2007. 
  4. ^ а б Barrell, Tony (22. 9. 2002). „Relative Values”. The Sunday Times. Архивирано из оригинала 6. 12. 2008. г. Приступљено 5. 12. 2007. 
  5. ^ Blake, Elissa (септембар 1998). „Spirit in the Sky”. Rolling Stone. Australia. Архивирано из оригинала 22. 8. 2001. г. Приступљено 9. 5. 2010. 
  6. ^ „Successful Ex-Members: Shirley Manson”. Girlguiding UK. Архивирано из оригинала 11. 4. 2010. г. Приступљено 6. 3. 2009. 
  7. ^ „The changing face of Shirley Manson”. The Herald (Glasgow). 27. 4. 2008. Приступљено 11. 8. 2013. 
  8. ^ Ro, Ronin (30. 5. 2000). „Garbage's Shirley Manson Admits To "Cutting"”. MTV. Приступљено 2. 2. 2007. 
  9. ^ а б „Interview with Shirley Manson”. FHM magazine. 1. 9. 1998. Архивирано из оригинала 22. 02. 2012. г. Приступљено 21. 11. 2019. 
  10. ^ Hinchliffe, Hinchliffe. „Interview: Shirley Manson plumbs dark depths on new Garbage album”. Scotsman. 
  11. ^ „Shirley Manson interview: Breaking up the garbage girl”. The Guardian. 
  12. ^ а б в г „Garbage”. Record Collector. 1. 2. 1997. 
  13. ^ „Shirley Manson opens her mouth”. Q (magazine). 1. 3. 1999. Архивирано из оригинала 15. 3. 2012. г. Приступљено 5. 12. 2007. 
  14. ^ „Shirley Manson grieving as her mum dies”. Edinburgh Evening News. 28. 11. 2008. Приступљено 2. 1. 2012. 
  15. ^ „Shirley Manson – Manson Weds in Secret Courthouse Ceremony – Contactmusic News”. Contactmusic.com. 
  16. ^ „Singer Manson introduces new husband to students in Paisley”. Herald Scotland. Архивирано из оригинала 27. 12. 2010. г. Приступљено 21. 11. 2019. 
  17. ^ Blake, Elissa. „Spirit in the Sky (From Rolling Stone, September 1998)”. garbage.net. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. Приступљено 6. 6. 2011. 
  18. ^ Evans, Dayna (6. 6. 2017). „The Return of a Grunge Goddess Shirley Manson, lead singer of '90s band Garbage, heads back on the road with Blondie”. The Cut. Архивирано из оригинала 15. 1. 2018. г. Приступљено 14. 1. 2018. 
  19. ^ Hogan, Marc (6. 5. 2013). „Shirley Manson Wonders Why Beyonce Didn't Say 'Blow Me' Over 'Unflattering' Photos”. Spin. Приступљено 17. 3. 2016. 
  20. ^ „Woman on top”. The Sydney Morning Herald. Приступљено 16. 6. 2013. 
  21. ^ „Shirley Manson Halts Concert, Kicks Dude Out For Hitting A Woman During Show”. The Frisky. 30. 5. 2012. Архивирано из оригинала 11. 05. 2018. г. Приступљено 16. 6. 2013. 
  22. ^ а б „The Changing Face of Shirley Manson”. The Herald. април 2008. Приступљено 7. 3. 2009. 
  23. ^ а б MacLean, Craig (1. 2. 1998). „1998 Will Be Garbage!”. The Face. Madison, Wisconsin. Архивирано из оригинала 8. 12. 2000. г. Приступљено 4. 2. 2017. 
  24. ^ Allmusic.com review
  25. ^ а б в „Goodbye Mr Mackenzie – Biog”. Blokshok Productions. Архивирано из оригинала 21. 7. 2015. г. Приступљено 8. 3. 2009. 
  26. ^ „LUCKLAW HILL (The birth of Angelfish & Goodbye Mr MacKenzie MK2)”. Blokshok Productions. Приступљено 8. 3. 2009. 
  27. ^ „Goodbye Mr Mackenzie - Biog”. Blokshok Productions. Архивирано из оригинала 13. 04. 2009. г. Приступљено 8. 3. 2009. 
  28. ^ „"Garbage"”. Record Collector. 1. 2. 1997. 
  29. ^ а б „Garbage: Behind The Music”. Behind The Music. 31. 3. 2002. 
  30. ^ Brodsky, Rachel (13. 8. 2015). „Shirley Manson and Butch Vig Answer 20 Questions for the 20th Anniversary of 'Garbage'”. Spin. Приступљено 6. 9. 2015. 
  31. ^ 153 F.Supp.2d 462 RADIOACTIVE, J.V., Plaintiff, v. Shirley MANSON, Defendant. No. 01 Civ.1948(SAS). United States District Court, S.D. New York. (29 July 2001)
  32. ^ „Garbage's Shirley Manson Hints At 'Heavier' New Album”. MTV. 30. 8. 2000. Приступљено 15. 1. 2015. 
  33. ^ Bartlett, Ben (август 2002). „Garbage's Pail Kids”. Guitarist. ISSN 0953-7023. 
  34. ^ „Vig Talk from Garbage”. NME. 1. 10. 1999. Архивирано из оригинала 12. 11. 2014. г. Приступљено 12. 11. 2014. 
  35. ^ „Shirley's Lesbian Kiss”. Kerrang!. октобар 1999. ISSN 0262-6624. Приступљено 12. 11. 2014 — преко Bleedlikeme.4bb.ru. 
  36. ^ Ganz, Karin. "Q&A: Shirley Manson", Spin (May 2005)
  37. ^ Devenish, Colin (26. 6. 2003). „Fresh Garbage in the works”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 11. 8. 2003. г. Приступљено 21. 6. 2007. 
  38. ^ Spera, Keith (1. 11. 2002). „Garbage”. The Times-Picayune. Архивирано из оригинала 20. 10. 2013. г. Приступљено 21. 6. 2007 — преко Rehage Entertainment. 
  39. ^ Moss, Corey (12. 4. 2005). „Garbage Work On Issues, Get Inspired By Loud Rock ... And A Breast”. MTV News. Приступљено 1. 2. 2019. 
  40. ^ Stanoch, David (јун 2008). „Wally Ingram / Back... With A Little Help From His Friends”. Modern Drummer. Архивирано из оригинала 4. 7. 2010. г. Приступљено 9. 5. 2010. 
  41. ^ „Garbage, Raitt Lead Benefit For Veteran Drummer”. Billboard. 8. 1. 2007. Приступљено 22. 5. 2009. 
  42. ^ „Garbage, Raitt Lead Benefit For Veteran Drummer”. Billboard. Архивирано из оригинала 05. 06. 2011. г. Приступљено 12. 5. 2007. 
  43. ^ „Garbage Interview”. TheScene.com.au. Архивирано из оригинала 30. 08. 2007. г. Приступљено 2. 2. 2008. 
  44. ^ а б McLean, Craig (29. 4. 2012). „Shirley Manson interview: Breaking up the garbage girl”. The Guardian. 
  45. ^ Zoladz, Lindsay. „Garbage: Not Your Kind of People”. Pitchfork Media. „"Garbage reigned in the late-period glory days of alternative-rock radio, probably because their sound was a hectic amalgamation of almost everything that mingled on the format's airwaves: electronica, punk, industrial rock, grunge, and the occasional trip-hop"” 
  46. ^ Fishsticks, Angel (14. 5. 2012). „Garbage – Not Your Kind of People”. Vice. Приступљено 22. 9. 2014. 
  47. ^ а б „So Called Noir”. Shirley Manson, via Facebook. 20. 3. 2009. Приступљено 20. 3. 2009. 
  48. ^ „Garbage's Shirley Manson Flying Solo”. Billboard. 14. 3. 2006. Приступљено 27. 7. 2007. 
  49. ^ „Weezer's Rivers Cuomo & Jermaine Dupri: The Billboard Cover Story & Video”. Billboard. 14. 9. 2009. Приступљено 13. 8. 2012. 
  50. ^ „Shirley Manson: Rock Star Terminator”. SuicideGirls. 12. 11. 2008. Приступљено 12. 11. 2008. 
  51. ^ „Welcome back: Garbage”. Classic Rock #170. мај 2012. стр. 24. 
  52. ^ Spitz, Marc (22. 3. 2012). „Q&A: Shirley Manson and Butch Vig of Garbage Talk About Their Comeback, and Why Manson was the Lana Del Rey of the 90s”. Vanity Fair. Приступљено 23. 3. 2012. 
  53. ^ „Garbage singer dumps music for acting”. Houston Chronicle. Hearst Corporation. 10. 3. 2009. Приступљено 13. 8. 2012. 
  54. ^ Dickinson, Jenny (април 2010). „Super Vixen”. ELLE magazine. UK. Архивирано из оригинала 27. 3. 2012. г. Приступљено 29. 5. 2012. 
  55. ^ „September 08”. Jnana Records press release. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. Приступљено 25. 9. 2008. 
  56. ^ „Eric Avery Help Wanted CD (Press release)”. DangerbirdRecords.com. Архивирано из оригинала 2. 12. 2007. г. Приступљено 5. 12. 2007. 
  57. ^ Kaplan, Ben (24. 10. 2007). „Keeping Her Tide High”. National Post. Архивирано из оригинала 12. 2. 2012. г. Приступљено 17. 1. 2008. 
  58. ^ „Iggy, Incubus to Salute The Pretenders'”. Billboard. 28. 6. 2006. Приступљено 2. 3. 2009. 
  59. ^ „Amid backlash, Stefani thrills mainstream fans”. Reuters. 30. 4. 2007. Приступљено 2. 3. 2009. 
  60. ^ „No Doubt About It – Live Review From The Gibson Amphitheatre, 7/27/09”. LA.com. Los Angeles Newspaper Group. 28. 7. 2009. Архивирано из оригинала 13. 7. 2011. г. Приступљено 25. 9. 2015. 
  61. ^ „Quick Chat: Shirley Manson of Garbage”. Los Angeles Times. 31. 1. 2012. Приступљено 3. 2. 2012. 
  62. ^ „She Wants Revenge Hire Shirley Manson As Their Dominatrix”. MTV. 26. 4. 2006. Архивирано из оригинала 22. 12. 2008. г. Приступљено 5. 12. 2007. 
  63. ^ „Shirley Manson and Serj Tankian team up for Amnesty International”. Facebook. 28. 2. 2011. 

Спољашње везе уреди

 
Ширли Менсон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ширли_Менсон&oldid=26628022”