Штитар је насеље у општини Шабац, у Мачванском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2037 становника.

Штитар
Споменик у центру Штитара
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМачвански
ОпштинаШабац
Становништво
 — 2011.Пад 2.037
Географске карактеристике
Координате44° 47′ 26″ С; 19° 35′ 37″ И / 44.790518° С; 19.593557° И / 44.790518; 19.593557
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина77 m
Штитар на карти Србије
Штитар
Штитар
Штитар на карти Србије
Остали подаци
Поштански број15354
Позивни број015
Регистарска ознакаŠA

Историја уреди

 
Споменик изгинулим Штитарцима

Поуздано се зна да је Штитар био насељен и у античко доба. На месту данашњег Штитара откривена су два насеља винчанске културе (период између 5000. и 3000. п. н. е.). У рано бронзано доба, као и у многим насељима овог краја, била је интензивна прерада метала, о чему сведочи депо од 11 бронзаних секира пронађених у Штитару. Под данашњим именом Штитар се први пут помиње 1788. године, као насеље са 12 кућа.

Прва школа је отворена 1863, сељаци су морали сами наћи учитеља.[1] Почетком 1869. године у Штитару је отворена „повторна” – недељна школа за опште образовање оних који нису имали завршену основну школу. Похађало ју је 16 ученика.

Споменик палим ратницима је откривен у септембру 1922.[2] Београдско Друштво за васпитање и заштиту деце отворило је овде 1938. насеље напуштене и сиромашне деце.[3]

Током Другог светског рата школа је спаљена, а на месту старе школе подигнута је нова 1947. године. Школу је подигло село добровољним радом и великим залагањем књижара Луке Туфегџића чије име је и носила. Под овим именом школа је радила до 1969. године, а онда је прикључена матичној, Основној школи „Добросав Радосављевић Народ” у Мајуру. Данас школа у Штитару има осам одељења са око 120 ученика. У школи постоје четири учионице, информатички кабинет, библиотека, наставничка канцеларија, простор за предшколски узраст.

Знамените личности уреди

Демографија уреди

У насељу Штитар живи 1827 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,3 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 696 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.447
1953. 1.630
1961. 1.949
1971. 2.072
1981. 2.183
1991. 2.256 2.233
2002. 2.285 2.355
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
2.259 98,86%
Црногорци
  
4 0,17%
Хрвати
  
3 0,13%
Роми
  
3 0,13%
Југословени
  
3 0,13%
Украјинци
  
1 0,04%
Румуни
  
1 0,04%
непознато
  
3 0,13%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ "Политика", 30. авг. 1940., стр. 7
  2. ^ "Политика", 25. септ. 1922., стр. 4
  3. ^ "Политика", 30. авг. 1938., стр. 11
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди