Штитар

Штитар
Штитар;
	Споменик у центру Штитара
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Шабац
Становништво
— 2011.	2.037
Географске карактеристике
Координате	44° 47′ 26″ С; 19° 35′ 37″ И / 44.790518° С; 19.593557° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	77 m
	Штитар Штитар на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	15354
Позивни број	015
Регистарска ознака	ŠA

Штитар је насеље у општини Шабац, у Мачванском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2037 становника.

Историја уреди

Споменик изгинулим Штитарцима

Поуздано се зна да је Штитар био насељен и у античко доба. На месту данашњег Штитара откривена су два насеља винчанске културе (период између 5000. и 3000. п. н. е.). У рано бронзано доба, као и у многим насељима овог краја, била је интензивна прерада метала, о чему сведочи депо од 11 бронзаних секира пронађених у Штитару. Под данашњим именом Штитар се први пут помиње 1788. године, као насеље са 12 кућа.

Прва школа је отворена 1863, сељаци су морали сами наћи учитеља.^[1] Почетком 1869. године у Штитару је отворена „повторна” – недељна школа за опште образовање оних који нису имали завршену основну школу. Похађало ју је 16 ученика.

Споменик палим ратницима је откривен у септембру 1922.^[2] Београдско Друштво за васпитање и заштиту деце отворило је овде 1938. насеље напуштене и сиромашне деце.^[3]

Током Другог светског рата школа је спаљена, а на месту старе школе подигнута је нова 1947. године. Школу је подигло село добровољним радом и великим залагањем књижара Луке Туфегџића чије име је и носила. Под овим именом школа је радила до 1969. године, а онда је прикључена матичној, Основној школи „Добросав Радосављевић Народ” у Мајуру. Данас школа у Штитару има осам одељења са око 120 ученика. У школи постоје четири учионице, информатички кабинет, библиотека, наставничка канцеларија, простор за предшколски узраст.

Знамените личности уреди

Марко Штитарац (1780—1827), један од учесника у Првом српском устанку.
Бранимир Ћосић (1903—1934), српски књижевник и новинар.
Војислав Туфегџић (1914—1946), коњички гардијски официр Југословенске војске, мајор Југословенске војске у Отаџбини, командант Церског корпуса у оквиру Церско-мајевичке групе корпуса и потом Трећег јуришног корпуса Четврте групе јуришних корпуса.
Мирослав Ђукић (1966), бивши југословенски фудбалер и бивши селектор репрезентације Србије, али и бивши тренер фудбалског клуба Партизан.
Јанко Тумбасевић (1985), фудбалер.
Ненад Гаврић (1992), млади таленат српског фудбала.

Демографија уреди

У насељу Штитар живи 1827 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (39,3 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 696 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.447
1953.	1.630
1961.	1.949
1971.	2.072
1981.	2.183
1991.	2.256	2.233
2002.	2.285	2.355

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	2.259	98,86%
Црногорци	4	0,17%
Хрвати	3	0,13%
Роми	3	0,13%
Југословени	3	0,13%
Украјинци	1	0,04%
Румуни	1	0,04%
непознато	3	0,13%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	6	6
80+	23	20
75—79	30	57
70—74	60	75
65—69	62	69
60—64	54	63
55—59	55	43
50—54	90	68
45—49	104	109
40—44	100	82
35—39	70	68
30—34	70	69
25—29	69	92
20—24	80	63
15—19	75	82
10—14	84	75
5—9	66	56
0—4	46	44
Просек :	39,3	40,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	295	354	468	518	612	612	696

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	113	148	134	144	78	56	15	6	1	1	3,28

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	948	285	592	54	16	1
Женски	966	182	594	164	25	1
УКУПНО	1.914	467	1.186	218	41	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	564	311	0	1	60
Женски	338	215	0	0	18
УКУПНО	902	526	0	1	78
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	51	35	5	35
Женски	1	2	35	3	5
УКУПНО	8	53	70	8	40
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	7	19	8	10
Женски	1	4	10	11	28
УКУПНО	1	11	29	19	38
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	7
Женски	0	0	0	5
УКУПНО	8	0	0	12

Види још уреди

Црква Преноса моштију Светог оца Николаја у Штитару

Референце уреди

^ "Политика", 30. авг. 1940., стр. 7
^ "Политика", 25. септ. 1922., стр. 4
^ "Политика", 30. авг. 1938., стр. 11
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[1] "Политика", 30. авг. 1940., стр. 7

[2] "Политика", 25. септ. 1922., стр. 4

[3] "Политика", 30. авг. 1938., стр. 11

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]