Acalypta marginata

Acalypta marginata
	'
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Hemiptera
Подред:	Heteroptera
Породица:	Tingidae
Род:	Acalypta
Врста:	A.marginata
Биномно име
	Acalypta marginata; (Wolff, 1804)

Acalypta marginata је врста инсекта из рода Acalypta.

Опис уреди

Јединке врсте Acalypta marginata су најчешће брахиптерне (краткокриле), ретко макроптерне (дугокриле). Површина тела је пунктуирана, а боја тела се креће од браон-светложуте до сивобраон боје. Антене су црне, углавном униформно обојене целом дужином. На главеном региону се примећују изузетно велике и истакнуте очи.

Просечна дужина тела дугокрилих адултних јединки износи око 2,8 милиметра, а краткокрилих од 1,8 до 2,2 милиметра. Дужина тела у стадијуму нимфе износи од 1,2 до 1,8 милиметара.^[1]. Јединке постају активне средином пролећа, могу се срести већ крајем априла, а период репродукције траје током читавог лета. Адулти и нимфе се хране биљкама, често су то врсте из родова Thymus, Artemisia, Calluna, Hieracium, итд.^[1]

Станиште уреди

Врста се прилагодила различитим типовима станишта, али оно што се може истаћи јесте да преферира сува станишта. На подручју Европе је углавном везана за сува заслањена земљишта (слатине).

Распрострањење уреди

Врста је широко распрострањена на подручју средње и северне Европе. Насељава: Аустрију, Белорусију, Белгију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Хрватску, Чешку Републику, европски део Турске, Естонију, Финску, континентални део Француске, Шпаније и Италије, Немачку, Мађарску, Пољску, европски део Русије, Румунију, Словачку, Словенију, Србију, Шведску, Швајцарску, итд.

Синоними уреди

Acanthia marginata Wolff, 1804

Референце уреди

^ ^а ^б [Péricart, J. (1983): Hémiptères, Tingidae Euro-Méditerranéens. Faune de France 69. Fédération Française des Sociétés de Sciences Naturelles, Paris, 1-618 pp.]

Литература уреди

Protić, Lj. (2011a): Heteroptera. Prirodnjački muzej u Beogradu.

Спољашње везе уреди

[#1-1] а ^б [Péricart, J. (1983): Hémiptères, Tingidae Euro-Méditerranéens. Faune de France 69. Fédération Française des Sociétés de Sciences Naturelles, Paris, 1-618 pp.]

[1]