Aluminijum sulfid
Aluminijum sulfid je hemijsko jedinjenje sa formulom Al2S3. Ovaj materijal ima nekoliko strukturnih formi. On je senzitivan na vlagu, u prisustvu koje prelazi u hidratisane aluminijumske okside/hidrokside.[3] Ovaj proces se odvaja kad je sulfid izložen atmosferskom vazduhu. Reakcija hidrolize proizvodi gasoviti vodonik sulfid (H2S).
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi
Aluminum sulfid
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.013.736 |
| |
| Svojstva | |
| Al2S3 | |
| Molarna masa | 150,158 g/mol |
| Agregatno stanje | siva čvrsta materija |
| Gustina | 2,32 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 1100°C |
| Tačka ključanja | 1500°C (sublimira) |
| razlaže se | |
| Rastvorljivost u drugi rastvarači | - |
| Opasnosti | |
| Bezbednost prilikom rukovanja | MSDS |
EU klasifikacija (DSD)
|
nije na listi |
| NFPA 704 | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Kristalna struktura уреди
Više od šest kristalnih formi aluminijum sulfida je poznato. Neke od njih su navedene ispod. Većina njih ima veoma slične strukture, koje se razlikuju u valentnom uređenu rešetke, čime se formiraju uređene ili neuređene podrešetke.[4][5]
| Forma | Simetrija | Prostorna grupa |
a (A) | c (A) | ρ (g/cm³) |
|---|---|---|---|---|---|
| α | Heksagonalna | 6.423 | 17.83 | 2.32 | |
| β | Heksagonalna | P63mc | 3.579 | 5.829 | 2.495 |
| γ | Trigonalna | 6.47 | 17.26 | 2.36 | |
| δ | Tetragonalna | I41/amd | 7.026 | 29.819 | 2.71 |
Priprema уреди
Aluminijum sulfid paljenjem dva elementa
- 2 Al + 3 S → Al2S3
Ova reakcija je izuzetno egzotermna te nije neophodno zagrevanje mešavine sumpora i aluminijuma. Proizvod se formira u stopljenom obliku. Reakcija doseže temperature više od 1100 °C, što je dovoljno da se otopi čelik. Rashlađeni proizvod je veoma tvrd.
Reference уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego. 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.
- ^ Landolt, Hans; D. Bimberg, Richard Börnstein; Börnstein, Richard (1982). Halbleiter. Springer. стр. 12. ISBN 978-3-540-13507-4. Приступљено 23. 9. 2011.
- ^ Flahaut J. Ann. Chim. (Paris) 7 (1952) 632–696
Spoljašnje veze уреди
