Antagonist angiotenzin II receptora
Antagonisti angiotenzin II receptora (blokatori angiotensin receptora, ARB, antagonisti AT1-receptora, sartani) grupa su lekova koji modulišu renin-angiotensin-aldosteronski sistem. Oni se prvenstveno upotrebljavaju u tratmanu hipertenzije (visokog krvnog pritiska), dijabetičke nefropatije (oštećenja bubrega usled dijabetesa) i kongestivnog zatajenja srca.
Medicinska primena уреди
Blokatori angiotensin II receptora se koriste za tretman hipertenzije kod pacijenata koji su netolerantni za terapiju ACE inhibitorima. Oni ne inhibiraju razlaganje bradikinina ili drugih kinina, i stoga retko uzrokuju persistentni suvi kašalj i/ili angioedem. Oni nalaze primenu u tretmanu zatajenja srca kod pacijenata koji ne tolerišu terapiju ACE inhibitorima, posebno kandesartan. Za urbesartan i losartan postoje klinički podaci koji indiciraju da su korisni u tretmanu hipertenzivnih pacijenata sa tipom II dijabetesa, i da mogu da uspore progresiju dijabetičke nefropatije. Kandesartan se eksperimentalno koristi kao preventivni treatman migrene.[1][2] Za lisinopril je utvrđeno da je manje efektivan od kandesartana u sprečavanju migrene.[3]
Blokatori angiotensin II receptora imaju različitu potentnost u pogledu kontrole krvnog pritiska, sa statistički različitim dejstvima pri maksimalnim dozama.[4]
Neki od ovih lekova deluju kao supstance kojima se povećava ekskrecija urinske kiseline urinom.[5][6]
Reference уреди
- ^ Tronvik E, Stovner LJ, Helde G, Sand T, Bovim G (2003). „Prophylactic treatment of migraine with an angiotensin II receptor blocker: a randomized controlled trial”. JAMA. 1 (289 Pt 1): 65—9. PMID 12503978. doi:10.1001/jama.289.1.65.
- ^ Cernes R, Mashavi M, Zimlichman R (2011). „Differential clinical profile of candesartan compared to other angiotensin receptor blockers”. Vasc Health Risk Manag. 7: 749—59. PMC 3253768
. PMID 22241949. doi:10.2147/VHRM.S22591.
- ^ Gales BJ, Bailey EK, Reed AN, Gales MA (2010). „Angiotensin-converting enzyme inhibitors and angiotensin receptor blockers for the prevention of migraines”. Ann Pharmacother. 44 (2): 360—6. PMID 20086184. doi:10.1345/aph.1M312.
- ^ Kassler-Taub K, Littlejohn T, Elliott W, Ruddy T, Adler E (1998). „Comparative efficacy of two angiotensin II receptor antagonists, irbesartan and losartan in mild-to-moderate hypertension. Irbesartan/Losartan Study Investigators”. Am J Hypertens. 11 (4 Pt 1): 445—53. PMID 9607383. doi:10.1016/S0895-7061(97)00491-3.
- ^ Dang A, Zhang Y, Liu G, Chen G, Song W, Wang B (2006). „Effects of losartan and irbesartan on serum uric acid in hypertensive patients with hyperuricaemia in Chinese population”. J Hum Hypertens. 20 (1): 45—50. PMID 16281062. doi:10.1038/sj.jhh.1001941.
- ^ Daskalopoulou SS, Tzovaras V, Mikhailidis DP, Elisaf M (2005). „Effect on serum uric acid levels of drugs prescribed for indications other than treating hyperuricaemia”. Curr. Pharm. Des. 11 (32): 4161—75. PMID 16375738. doi:10.2174/138161205774913309. Архивирано из оригинала 24. 05. 2009. г. Приступљено 07. 10. 2018.
Spoljašnje veze уреди
- Angiotensin+II+Type+1+Receptor+Blockers на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)