ArchLord је игра типа ММОРПГ коју су произвеле компаније NHN Corporation и Codemasters Online Gaming (ЦОГ). Игра је пуштена на тржиште марта 2005. године у Јужној Кореји, па октобра наредне године у Северној Америци и Европи, и није имала најбољи пријем.[2][3] Августа 2007. године ArchLord је добио прву експанзију, под називом Season of Siege, и упоредно постао бесплатан за играње. Друга експанзија, Spirits Awakening, објављена је наредне године. Компанија Webzen је 2009. преузела лиценцу и пустила игру на тржишта којима ЦОГ није имао приступ.[4] Исте године објављена је седма експанзија, Heaven & Hell. Игрица је постала недоступна 1. јануара 2014. године.[5]

ArchLord
Логотип
Девелопер(и)NHN Corporation
Codemasters Online Gaming
Издавач(и)Webzen
Codemasters
Погон(и)RenderWare
ПлатформеWindows
ИзлазакМарт 2005. (Јужна Кореја)
Жанр(ови)ММОРПГ
МодификацијеЗа више играча
Веб-сајтhttp://archlord.webzen.com
ArchLord (стрип)
Српско издање првог тома манхве
ПричаЏин-Хван Парк
Бр. издања6 Јужна Кореја Daiwon C.I.
1 Србија Dukrees Communications [1]
Прва публикација2005—2008.

Уметник Џин-Хван Парк је 2005. године написао и илустровао стрип (манхву) базирану на овој игрици. Стрип се објављивао до 2008. године, са укупно шест томова. У Србији, издавачка кућа Dukrees Communications превела је први том 3. децембра 2009. године.[6] Наслов је најављен објавом трејлера 15. октобра исте године,[7] док је промоција одржана је 27. новембра у Дому Омладине, заједно са удружењем Сакурабана.[8] Превод другог тома најављен је 27. јануара 2010. године,[9] али издање никада није објављено, након чега је издавачка кућа престала са радом.

Начин игре уреди

Играчи се боре против разних чудовишта како би од њих добили материјале за прављење нових алата, оружја и оклопа, и унапређивање истог. Играчи такође могу да користе Алхемију како би направили напитке и претворили себе чудовишта.

Поред убијања чудовишта, играчи могу да размењују предмете међу собом. Такође, играчи се могу борити међу собом како би постали Арклорд. Сервери могу да имају само једног Арклорда, с тим да се он мења на сваких месец дана. Играч који је Арклод има приступ замку, змају и може да контролише време.

Радња уреди

Игрица уреди

Прича се одвија на континенту Кантара, који настањују оркови, људи, вилењаци Месечине, и Драгонскиони.

Људи су петсто година били робови орковима, успевши побуном да се ослободе њихове власти. Међутим, Кантру је петсто година након тога ударио земљотрес који је потопио велики део континента, те су оркови и људи били приморани да се преселе на западни предео.

Вилењаци Месечине су некада давно били део три вилењачке расе. Међутим, дошло је до сукоба, и доживели су велики пораз. Само је неколицина мушкараца преживела и заједно са женама и децом побегла под сенку. Жене су потом рађале још жена, па су вилењаци били приморани да изађу из сенке и потраже нова решења.

Драконскиони су последња раса змајева која је настанила Кантру. Настали су од коже и костију моћног змаја Митезиза.

Стрип уреди

Прича прати човека званог Леон и његовог пријатеља, полуорка Угдрасила, који су се нашли усред хиљадугоишње борбе за мистериозне артефакте познате као Аркони.

Извори уреди

  1. ^ „Archlord : crtani roman”. Cobiss. Приступљено 9. 4. 2023. 
  2. ^ Park, Andrew (22. 11. 2006). „ArchLord Review”. GameSpot. Архивирано из оригинала 9. 2. 2009. г. Приступљено 7. 2. 2009. 
  3. ^ Meer, Alec (2. 11. 2006). „ArchLord Review”. Eurogamer.net. Архивирано из оригинала 27. 7. 2009. г. Приступљено 7. 2. 2009. 
  4. ^ Fahey, Mike (1. 9. 2009). „Codemasters Says Goodbye To ArchLord”. Kotaku. Архивирано из оригинала 26. 9. 2009. г. Приступљено 1. 9. 2009. 
  5. ^ „[AL] Notice - Termination of Service”. Webzen. 6. 12. 2013. 
  6. ^ „Park Jin-hwan, ARCH DUCR 1”. Stripovi.com. Приступљено 9. 4. 2023. 
  7. ^ „Archlord Trailer”. Facebook. Dukrees Communications. 15. 10. 2009. Приступљено 9. 4. 2023. 
  8. ^ „Dukrees manga”. Facebook. Dukrees Communications. 23. 11. 2009. Приступљено 27. 3. 2023. 
  9. ^ „Archlord 2 Preview the first ten page”. Facebook. Dukrees Communications. 27. 1. 2010. Приступљено 9. 4. 2023. 

Спољашњи извори уреди