Бадминтон на Летњим олимпијским играма
Бадминтон се на Олимпијским играма појавио као пробни спорт у Минхену 1972. године и на играма у Сеулу 1988. године. У службени програм Олимпијских игара уврштен је на Играма у Барселони 1992. године и од тада је стално у службеном програму. [тражи се извор]
Историја бадминтона на Олимпијским играма уреди
Први пут на Олимпијским играма бадминтон се појавио 1972. године у Минхену као пробни спорт. Званично је уврштен у програм Олимпијских игара две деценије касније, 1992. године у Барселони[1]. Тада је одржан у четири дисциплине: мушки сингл, женски сингл, мушки дубл и женски дубл. На наредним Олимпијским играма у Атланти, 1996. године, уведена је и пета дисциплина, мешовити дубл. Од тада, систем такмичења остао је непромењен. Кина је убедљиво најуспешнија репрезентација у бадминтону на Олимпијским играма са 41 освојеном медаљом[2], а прате је Индонезија и Јужна Кореја са 19 медаља. Најбоља европска држава је Данска са укупно осам медаља.
Промене правила на Олимпијским играма уреди
Након Олимпијских игара у Лондону 2012. године дошло је до велике промене правила у овом спорту. До тада се такмичење играло у групном формату, након чега се ишло у нокаут фазу. Такмичарке из Кине, Индонезије и Јужне Кореје намерно су губиле[3] мечеве како би у даљем току такмичења имале лакше противнице и „диктирале“ жреб. Светска бадминтон федерација санкционисала их је елиминацијом[4] и од тада су промењена правила[5] у свим категоријама. Не постоји више групна фаза, већ турнир почиње од четвртфинала.
Занимљивости уреди
Укупно 69 различитих репрезентација учествовало је на Олимпијским играма у бадминтону. Од тога је 19 држава учествовало на свих седам досадашњих турнира на Олимпијским играма. За бадминтон се користи пераста лоптица која је направљена од 16 гушчјих пера забодених у плутени чеп[6]. Лоптица може достићи брзину и преко 320 километара на час, али само на делић секунде. С обзиром да на лоптицу јако утиче струјање ваздуха или ветар, такмичарски мечеви се одржавају искључиво у затвореном простору. У квалификација за Олимпијске игре учествује 29 такмичара у синглу и 19 парова у дублу. Они се одређују према светској ранг листи.
Биланс медаља уреди
Стање после Летњих олимпијских игара 2016. године.
| Пласман | Земља | 
|
|
|
|
|---|---|---|---|---|---|
| 1 |  Кина |
18 | 8 | 15 | 41 |
| 2 |  Индонезија |
7 | 6 | 6 | 19 |
| 3 |  Јужна Кореја |
6 | 7 | 6 | 19 |
| 4 |  Данска |
1 | 3 | 4 | 8 |
| 5 |  Јапан |
1 | 1 | 1 | 3 |
| 6 |  Шпанија |
1 | 0 | 0 | 1 |
| 7 |  Малезија |
0 | 6 | 2 | 8 |
| 8 |  Уједињено Краљевство |
0 | 1 | 2 | 3 |
| 9 |  Индија |
0 | 1 | 1 | 2 |
| 10 |  Холандија |
0 | 1 | 0 | 1 |
| 11 |  Русија |
0 | 0 | 1 | 1 |
| Укупно | 34 | 34 | 38 | 106 | |
Референце уреди
- ^ „Olympic Sports : Badminton｜The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games”. The Tokyo Organising Committee of the Olympic and Paralympic Games (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-25.
- ^ „Badminton - facts about Badminton in the olympics”. www.olympiandatabase.com. Приступљено 2019-12-25.
- ^ Peters, Justin (2012-08-01). „Why Were Those Olympic Badminton Players Trying To Lose? And Why Is the Sport So Dirty?”. Slate Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-25.
- ^ Kelso, Paul (2012-08-01). „Badminton pairs expelled from London 2012 Olympics after 'match-fixing' scandal” (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2019-12-25.
- ^ Caci, Nicole. „Olympic badminton shifts rules after 2012 scandal”. Sports Illustrated (на језику: енглески). Приступљено 2019-12-25.
- ^ „Sportski vodič - Badminton - o sportu”. www.sportskivodic.com. Приступљено 2019-12-25.
Спољашње везе уреди
