Caelidracones
Caelidracones is a group of pterosaura.[2]
| Caelidracones Vremenski raspon: Srednja jura–kasna kreda,
| |
|---|---|
| |
| Replika Geosternbergia sternbergi skeletona, ženka (levo) i mužjak (desno) | |
| |
| Skeletalna rekonstrukcija Tropeognathus mesembrinus | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Red: | †Pterosauria |
| Kladus: | †Pterodactyliformes |
| Kladus: | †Caelidracones Unwin, 2003 |
| Podgrupe[1] | |
Klada Caelidracones je definisana 2003. godine od strane Dejvida Anvina kao grupa koja se sastoji od zadnjeg zajedničkog pretka Anurognathus ammoni i Quetzalcoatlus northropi, i svih njihovih potomaka.[3]
Ime Caelidracones znači „nebeski zmajevi” od latinskih reči caelum, „nebo”, i draco, „zmaj”, i formulisana je u kontekstu knjige Harija Dilija iz 1901. godine, Zmajevi neba.
Klasifikacija уреди
U Anvinovoj originalnoj klasifikaciji, Caelidracones su smatrani sestrinskom grupom Dimorphodontidae unutar Macronychoptera i sastoje se od Anurognathidae i Lonchognatha.[3] Novije studije o odnosima pterosaurusa otkrile su da su anurognatidi i pterodaktiloidi sestrinske grupe, što bi ograničilo Caelidracones na samo te dve klade.[1]
Ispod je kladogram koji prikazuje rezultate filogenetičke analize koju su predstavili Longrih, Martil i Andres, 2018. Ova studija je otkrila dve tradicionalne grupe ktenohazmatoida i srodnika kao grupu ranih grananja, sa svim ostalim pterodaktiloidima grupisanim u Eupterodactyloidea.[4]
| Caelidracones |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Reference уреди
- ^ а б Andres, B.; Myers, T. S. (2013). „Lone Star Pterosaurs”. Earth and Environmental Science Transactions of the Royal Society of Edinburgh. 103 (3–4): 383—398. S2CID 84617119. doi:10.1017/S1755691013000303.
- ^ „†unranked clade Caelidracones Unwin 2003 (pterosaur)”. Paleobiology Database. Fossilworks. Архивирано из оригинала 12. 12. 2021. г. Приступљено 27. 4. 2016.
- ^ а б Unwin, D. M. (2003). „On the phylogeny and evolutionary history of pterosaurs”. Geological Society, London, Special Publications. 217 (1): 139—190. S2CID 86710955. doi:10.1144/GSL.SP.2003.217.01.11.
- ^ Longrich, N.R., Martill, D.M., and Andres, B. (2018). Late Maastrichtian pterosaurs from North Africa and mass extinction of Pterosauria at the Cretaceous-Paleogene boundary. PLoS Biology, 16(3): e2001663. . doi:10.1371/journal.pbio.2001663. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)