Јужни свињоноги бандикут
Јужни свињоноги бандикут (Chaeropus ecaudatus) је изумрла врста сисара торбара из реда Peramelemorphia, која је насељавала сушне и полусушне равнице Аустралије. По изгледу је подсећала на северног свињоногог бандикута (C. yirratji), од ког се разликовала по мањем броју рупа у непчаној кости и краћим стопалима. Још једна разлика је другачија дентиција у односу на C. yirratji, што наводи на закључак да су ове две врсте имале различиту исхрану. Раније је сматрано да су ове две врсте конспецифичне, све до 2019. када је објављена студија у којој је утврђено да су заправо две посебне врсте.[2][3]
| Јужни свињоноги бандикут | |
|---|---|
| |
| Chaeropus ecaudatus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. ecaudatus
|
| Биномно име | |
| Chaeropus ecaudatus Ogilby, 1838
| |
| Подврсте | |
| |
| Синоними | |
| |
Опис уреди
Тело му је дужине 23–26 cm, а реп 10–15 cm.[4] По изгледу донекле подсећа на билбије, по дугим танким ногама, великим зашиљеним ушима и дугом репу. Међутим, када се пажљивије осмотри, могу се уочити одређене карактеристике које га чине веома необичним за једног торбара. Предња стопала имају два функционална прста која подсећају на папке свиња или јелена.[5] На задњим стопалима четврти прст је веома дуг и има канџу налик мајушном коњском копиту, остали прсти су закржљали, а једини од њих који имају неку функцију су други и трећи прст који су срасли и користе се за биштење.
Глава је широка и дуга, а њушка витка. Крзно је грубо, али не и бодљикаво. Боја крзна већег дела тела је могла бити од проседо сиве до жућкасте и наранџасто-смеђе, док је на трбуху била бела, а на ушима кестењаста.
Распрострањеност и станиште уреди
Подврста C. e. ecaudatus је насељавала јужну Аустралију, док је подврста C. c. occidentalis насељавала југозападну Аустралију.[6]
Насељавао је жбуњаке у јужним деловима аустралијских пустиња, а ареал врсте је допирао до Западне Аустралије.
Угроженост уреди
Верује се да је врста изумрла средином 20. века, када је 1945. нестала из свог последњег уточишта у јужној Аустралији.[7] Изумрли род свињоноги бандикути (Chaeropus)[8] укључивао је две врсте, а јужни свињоноги бандикут је прва од две врсте која је изумрла. Изумрла је највероватније због ширења подивљалих мачака и европских лисица, као и због уништавања станишта, које је изазавала домаћа стока.[9]
Референце уреди
- ^ Chaeropus ecaudatus База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ „WA and UK researchers discover new species of extinct Australian mammal”. Western Australian Museum (на језику: енглески). Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Louys, Julien; Cramb, Jonathan; Price, Gilbert J.; Stemmer, David; Brewer, Philippa; Brace, Selina; Miguez, Roberto Portela; Simões, Bruno F.; Travouillon, Kenny J. (13. 3. 2019). „Hidden in plain sight: reassessment of the pig-footed bandicoot, Chaeropus ecaudatus (Peramelemorphia, Chaeropodidae), with a description of a new species from central australia, and use of the fossil record to trace its past distribution”. Zootaxa (на језику: енглески). 4566 (1): zootaxa.4566.1.1. ISSN 1175-5334. PMID 31716448. S2CID 92165477. doi:10.11646/zootaxa.4566.1.1.
- ^ Bandicoot - javanio.info
- ^ Sánchez-Villagra, Marcelo R. (2013). „Why are There Fewer Marsupials than Placentals? On the Relevance of Geography and Physiology to Evolutionary Patterns of Mammalian Diversity and Disparity” (PDF). Journal of Mammalian Evolution. 20 (4): 279—290. S2CID 254698541. doi:10.1007/s10914-012-9220-3.
- ^ „New species of extinct pig-footed bandicoot described from Australia”. www.nhm.ac.uk (на језику: енглески). Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Harper, Francis (1945). Extinct and Vanishing Mammals of the Old World. New York, American Committee for International Wild Life Protection.
- ^ „†Chaeropodidae Gill, 1872 - †Chaeropus Ogilby, 1838 - Chaeropus ecaudatus (Ogilby, 1838) - свињоноги бандикут”. Енциклопедија сисара - sisari.blog.rs.
- ^ „The IUCN Red List of Threatened Species”. IUCN Red List of Threatened Species. Приступљено 14. 3. 2019.
