Википедија

Digitalni blizanac

Digitalni blizanci, ma koliko izraz čudno zvučao, predstavljaju virtuelni uzorak budućih proizvoda ili usluga kroz digitalnu simulaciju procesa proizvodnje. Pri ovakvoj simulaciji nije neophodno konstruisati skupe prototipe, gubiti vreme i novac na testiranja i slično. Cilj je izvući maksimum iz raspoloživih izvora, a da pri tome saznamo da li je proizvod podoban za dalju proizvodnju ili ne.

Digitalni blizanci su digitalna replika fizičkih podataka, procesa i sistema koji mogu biti korišćeni u najrazličitije svrhe.[1] Digitalna reprezentacija omogućuje, kako za elemente, tako i za dinamiku uređaja koji pripada Internetu stvari, uvid u njegovo funkcionisanje i njegov životni ciklus.[2] Digitalni blizanci integrišu veštačku inteligenciju, mašinsko učenje i softversku analizu podataka u svrhu kreiranja žive digitalne simulacije modela koji unapređuju i menjaju svoje fizičke delove. Digitalni blizanac konstantno uči i unapređuje se koristeći mnogobrojne izvore kako bi predstavio svoj status (u približno realnom vremenu), radno stanje ili poziciju. Ovaj sistem sa mogućnošću učenja uči od samog sebe, koristeći senzore za podatke koji prenosi različite aspekte svog radnog stanja; od ljudi - stručnjaka, kao što su inženjeri sa dubokim i relevantnim znanjem u datoj industriji; od drugih sličnih mašina; od drugih sličnih grupa mašina; i od većih sistema i okruženja u kojima i sam može biti prisutan kao deo. Digitalni blizanac, takođe, integriše i podatke iz prošlosti korišćenja same mašine kako bi sastavio unutrašnjost svog digitalnog modela.

U različitim industrijskim odeljcima, blizanci se koriste kako bi optimizovali operacije i održavanje fizičkih dodataka, sistema i procesa koji se obavljaju ručno.[3] Oni su formativna tehnologija za industrijski internet stvari, u kome fizički objekti zive i sadejstvuju sa drugim mašinama i ljudima virtuelno.[4]

Primeri уреди

Primer korišćenja digitalnih blizanaca u svrhu optimizacije mašina je održavanjem opreme za proizvodnju električne energije, kao što su turbine, mlazni motori i lokomotive. Još jedan primer korišćenja digitalnih blizanaca je korišćenje 3D modelovanja pri kreiranju digitalnih replika fizičkh objekata.[5][6][7] Može se koristiti kako bi se video status stvarnog fizičkog objekta, koji omogućuje način projektovanja fizičkog objekta u digitalni svet.[8] Na primer, kada senzor prikupi podatke sa povezanog uređaja, senzor za podatke može biti iskorišćen da unapredi kopiju ("digitalnog blizanca") stanja uređaja u realnom vremenu.[9][10][11] Izraz "senka uređaja" se takođe koristi za digitalne blizance.[12] Digitalni blizanac je predviđen da bude najsavremenija i najpreciznija kopija osobina i stanja fizičkog objekta, uključujući oblik, poziciju, pokrete, stanje i kretanje.[13]

Digitalni blizanac se može koristiti i za praćenje, dijagnostiku i predviđanje kako bi optimizovao izvršenje i korišćenje dodataka. U ovoj oblasti, podaci sa senzora mogu biti kombinovani sa podacima iz prošlosti, ljudsko vrhunsko znanje i simulacija učenja kako bi se poboljšao učinak predviđanja.[14][15][16][17] Stoga, kompleksna prognostika i platforma pametnih sistema za održavanje može da omogući da se korišćenjem digitalnih blizanaca pronađu glavni uzroci problema i da se poboljša produktivnost.[18][19]

Primeri primene u industriji:

Povezane tehnologije уреди

Reference уреди

  1. ^ „Minds + Machines: Meet A Digital Twin”. Youtube. GE Digital. Приступљено 26. 7. 2017. 
  2. ^ „Introduction to Digital Twin: Simple, but detailed”. Youtube. IBM Watson Internet of Things. Приступљено 27. 6. 2017. 
  3. ^ „Digital twin to enable asset optimization”. Smart Industry. Архивирано из оригинала 20. 06. 2017. г. Приступљено 26. 7. 2017. 
  4. ^ „What Are Digital Twins And Why Will They Be Integral To The Internet Of Things?”. ARC. Архивирано из оригинала 25. 08. 2017. г. Приступљено 26. 7. 2017. 
  5. ^ „Shaping the Future of the IoT”. YouTube. PTC. Приступљено 22. 9. 2015. 
  6. ^ „On Track For The Future – The Siemens Digital Twin Show”. YouTube. Siemens. Приступљено 22. 9. 2015. 
  7. ^ „‘Digital twins’ could make decisions for us within 5 years, John Smart says”. news.com.au. Архивирано из оригинала 24. 09. 2014. г. Приступљено 22. 9. 2015. 
  8. ^ „Digital Twin for MRO”. LinkedIn Pulse. Transition Technologies. Приступљено 25. 11. 2015. 
  9. ^ Marr, Bernard. „What Is Digital Twin Technology – And Why Is It So Important?”. Forbes. Forbes. Приступљено 7. 3. 2017. 
  10. ^ Grieves, Michael. „Digital Twin: Manufacturing Excellence through Virtual Factory Replication” (PDF). Florida Institute of Technology. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 05. 2017. г. Приступљено 24. 3. 2017. 
  11. ^ „GE Doubles Down On 'Digital Twins' For Business Knowledge”. InformationWeek. Приступљено 26. 7. 2017. 
  12. ^ „Device Shadows for AWS IoT – AWS IoT”. docs.aws.amazon.com. 
  13. ^ „Digital Twin for SLM”. YouTube. Transition Technologies. Приступљено 26. 11. 2015. 
  14. ^ „Digital Twin for Machine Monitoring”. Youtube. IMS Center. Приступљено 6. 3. 2016. 
  15. ^ „Digital Twin Wind Turbine”. Youtube. IMS Center. Приступљено 6. 3. 2016. 
  16. ^ „Wind Turbine Digital Twin”. IMS Center. IMS Center. Архивирано из оригинала 11. 01. 2018. г. Приступљено 11. 01. 2018. 
  17. ^ „GE Oil & Gas 2017 Annual Meeting: ‘Digital: Exploring what’s possible’ with Colin Parris”. Youtube. GE Oil & Gas. Приступљено 26. 7. 2017. 
  18. ^ Lee, Jay; Bagheri, Behrad; Kao, Hung-An (1. 1. 2015). „A Cyber-Physical Systems architecture for Industry 4.0-based manufacturing systems”. Manufacturing Letters. 3: 18—23. doi:10.1016/j.mfglet.2014.12.001. 
  19. ^ Lee, Jay; Lapira, Edzel; Bagheri, Behrad; Kao, Hung-an (1. 10. 2013). „Recent advances and trends in predictive manufacturing systems in big data environment”. Manufacturing Letters. 1 (1): 38—41. doi:10.1016/j.mfglet.2013.09.005. 
  20. ^ Infosys Insights. „The Future For Industrial Services: Digital Twin” (PDF). Приступљено 15. 3. 2017. 
  21. ^ „The jet engine with 'digital twins'”. BBC.com. Приступљено 26. 7. 2017. 
  22. ^ TWI Ltd. „Lifecycle Engineering Asset Management Through Digital Twin Technology”. www.twi-global.com. Приступљено 14. 3. 2017. 
  23. ^ „HOW TWINNING TECH WILL POWER OUR FUTURE”. Архивирано из оригинала 16. 07. 2017. г. Приступљено 26. 7. 2017. 
  24. ^ Bureau Veritas. „Digital technology to transform AIMS”. Приступљено 15. 3. 2017. 
  25. ^ IRS srl (1. 6. 2017). „Embedded digital twin”. 
  26. ^ „Digital Twins elevate industrial asset performance”. Control. Приступљено 26. 7. 2017. 
  27. ^ „Creating a Building's Digital Twin”. Wired. Приступљено 1. 2. 2017. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Digitalni_blizanac&oldid=26738719”