Epštajn-Barov virus
Epštajn-Barov virus spada u rod limfokriptovirusa, i u porodicu Herpesviridae. Genom čini dvolančana DNK sa terminalnim ponavljajućim sekvencama. Omotač je troslojan. Replikuje se u jedru, ćeliju napušta lizom ili egzocitozom. Karakterističan je po citopatogenom efektu na B limfocite. Uzročnik je infektivne mononukleoze i dovodi se u vezu sa nastankom Hodžkinove bolesti, nehodžkinovih limfoma, nazofaringealnog karcinoma i dr.[2]
| Human gammaherpesvirus 4 | |
|---|---|
| |
| Dva Epštajn-Barova viriona | |
Klasifikacija virusa 
| |
| (nerangirano): | Virus |
| Realm: | Duplodnaviria |
| Carstvo: | Heunggongvirae |
| Tip: | Peploviricota |
| Klasa: | Herviviricetes |
| Red: | Herpesvirales |
| Porodica: | Herpesviridae |
| Rod: | Lymphocryptovirus |
| Vrsta: | Human gammaherpesvirus 4
|
| Sinonimi[1] | |
| |
Put prenošenja уреди
Rezervoar infekcije je čovek, prenosi se putem pljuvačke, katkad i transfuzijom ili transplantacijom koštane srži. Kod jednom inficirane osobe virus ostaje doživotno. Blizak međusobni kontakt i ljubljenje imaju značaj u širenju infekcije.[3]
Patološki (medicinski) značaj уреди
- Infektivna mononukleoza
Nakon inkubacije koja traje 5-15 dana, a može i znatno duže (30-50 dana), bolest počinje obično postepeno sa prodromalnim simptomima u vidu malaksalosti, pospanosti, lake subfebrilnosti i glavobolje. Često je zapažen i bol pri gutanju. Temperatura raste i praćena je groznicom, grebanjem u ždrelu, bolom u vratu, gađenjem i povraćanjem. Temperatura traje 10-20 dana i praćena je groznicom i drhtavicom. Paralelno sa pojavom temperature pojavljuje se i otok limfnih žlezdi na vratu. Žlezde su pokretne, bolne, jasno ograničene, ne pokazuju spoljne znakove inflamacije, veličine su od zrna graška do lešnika ili oraha. Javlja se i generalizovana limfadenopatija. Nazofaringitis je skoro redovna pojava koja se klinički manifestuje zaptivenošću nosa. Ždrelo je hiperemično. Promene na tonzilama se ogledaju u vidu hiperemije i otoka, a ponekad (80%) se javljaju i eksudativne promene. Slezina u 50-80% slučajeva reaguje otokom. Uvećanje jetre se sreće u oko 30-50% obolelih.[4]
- Hodžkinova bolest
Hodžkinov limfom (HL) je maligno oboljenje limfocitnog tkiva koje se karakteriše bujanjem karakterističnih ćelija poznatih kao Rid-Sternbergove ćelije, što dovodi do bezbolnog progresivnog uvećanja limfnog tkiva (najčešće limfnih žlezda). Dominantan znak u kliničkoj slici su prisutni uvećani limfni čvorovi bez simptoma. Većina bolesnika ima povećane vratne limfne čvorove, te limfne čvorove medijastinuma, što može uzrokovati kašalj. U zavisnosti od napretka bolesti mogu se javiti i drugi simptomi poput, povišene telesne temperature, noćnog znojenja, gubitka telesne težine i jedan vrlo specifičan simptom, a to je svrab.
- Nehodžkinov limfom
Nehodžkinov limfom je maligna proliferacija limfatičnih ćelija imunskog sistema, uključujući limfne čvorove, koštanu srž, slezinu, jetru i sistem za varenje. Ova bolest je znatno učestalija od Hodžkinovog limfoma. Kod 70% bolesnika pojavljuje se bezbolno periferno uvećanje limfnih žlezdi, a povišena telesna temperatura, znojenje, gubitak telesne težine ređi su nego kod Hodžkinovog limfoma. Povećanje limfnih čvorova medijastinuma i retroperitoneuma izaziva simptome kompresije različitih organa. Najčešća dva problema pri tome, a za razliku od Hodžkinove bolesti, su opstrukcija gornje šuplje vene, pa nastaje oticanje glave i vrata. Takođe, pritisak na mokraćnu cev može dovesti do prestanka rada bubrega. Anemija je u početku prisutna u oko 33% pacijenata da bi se kod većine razvila kasnije.
- Nazofaringealni karcinom
Nazofaringealni karcinom je maligna neoplazma koja se takođe povezuje sa EBV. Karakteriše se slabijom ili jačom zapušenošću nosa i povremenim krvavljenjem iz nosa, nagluvošću, zujanjem u ušima, poremećajem govora, jednostranom parezom mekog nepca, neuralgijom trigeminusa (bol u području koje inerviše trigeminus).
Dijagnoza уреди
Izoluje se iz pljuvačke, periferne krvi. Dokazuje se serološkim reakcijama: Pol-Bunelov test, ELISA test, indirektna imunoflorescencija.
Lečenje уреди
U suštini je terapija infektivne mononukleoze simptomatska i sastoji se u primeni higijensko-dijeteskog režima, analgetika i antipiretika. Antibiotici se primenjuju u slučajevima bakterijske superinfekcije, ali treba istaći da je kontraindikovana primena ampicilina zbog reakcije sa heterofilnim antitelima i pojave egzantema. Primena kortikosteroida je rezervisana za teže anginozne forme kao i pojave komplikacija na CNS-u, plućima i srcu.
Hodžkinov limfom je izlečiv radioterapijom, kombinovanom hemoterapijom ili kombinacijom i jednog i drugog u 50-80% slučajeva.
U lečenju Nehodžkinovog limfoma glavno mesto zauzima hemioterapija. Radioterapija u lečenju ove bolesti ima uglavnom palijativni karakter. Primenjuje se samo kada hemioterapijom nije uspela da se ukloni sva tumorska masa. U novije vreme sve se više značaja pridaje alogenoj transplantaciji kostne srži kod agresivnih i rezistentnih oblika, kao i primeni transplantacije matične ćelije hematopoeze iz periferne krvi.
Kod nazofarinegealnog karcinoma primenjuje se zračna terapija, žlezde koje se palpiraju na vratu i 6 nedelja posle zračenja se hirurški odstranjuju.
Galerija уреди
Reference уреди
- ^ „ICTV Taxonomy history: Human gammaherpesvirus 4”. International Committee on Taxonomy of Viruses (ICTV). Приступљено 10. 1. 2019.
- ^ Maeda E; Akahane M; Kiryu S; et al. (2009). „Spectrum of Epstein–Barr virus-related diseases: a pictorial review”. Jpn J Radiol. 27 (1): 4—19. PMID 19373526. doi:10.1007/s11604-008-0291-2.
- ^ Amon, Farrell (2004). „Reactivation of Epstein–Barr virus from latency”. Reviews in Medical Virology. doi:10.1002/rmv.456. Приступљено 28. 5. 2012.
- ^ CDC. „Epstein–Barr Virus and Infectious Mononucleosis”. CDC. Архивирано из оригинала 27. 12. 2011. г. Приступљено 29. 12. 2011.