Geri Kildal
Geri Arlen Kildal (/ˈkɪldˌɔːl/; 19. maj 1942 – 11. jul 1994) bio je američki informatičar i mikroračunarski preduzetnik koji je kreirao CP/M operativni sistem i osnovao Digital Research, Inc. (DRI). Kildal je bio jedan od prvih ljudi koji su videli mikroprocesore kao potpuno svestrane računare, a ne kao puke kontrolore opreme, i koji je organizovao kompaniju na tom konceptu.[2] Takođe je bio domaćin PBS-ove emisije The Computer Chronicles. Iako je njegova informatička karijera trajala više od dve decenije, uglavnom je zapamćen po neuspešnom pokušaju IBM-a 1980. godine da licencira CP/M za IBM personalni računar.
| Geri Kildal | |
|---|---|
| Druga imena | Gary Kildall |
| Datum rođenja | 19 maj, 1942 |
| Mesto rođenja | Sijetl, Wašington SAD |
| Datum smrti | 11. jul 1994. (52 god.) |
| Mesto smrti | Monterej, Kalifornija SAD |
| Prebivalište | SAD |
| Državljanstvo | američko |
| Univerzitet | Univerzitet u Vašingtonu |
| Zanimanje | Računarski naučnik |
| Aktivni period | 1972–1994 |
| Supružnik | Doroti Makeven Kildal Karen Kildal |
| Deca | 2[1] |
Detinjstvo i mladost уреди
Geri Kildal je rođen i odrastao u Sijetlu u Vašingtonu, gde je njegova porodica vodila pomorsku školu. Njegov otac, Džosef Kildal, bio je kapetan norveškog porekla. Njegova majka Ema bila je delom švedskog porekla, pošto je Gerijeva baka rođena u Longbeku, Švedska, u opštini Skeleftoa, i emigrirala u Kanadu u svojoj 23. godini.[3]
Geri je pohađao Univerzitet u Vašingtonu (UV) nameravajući da postane nastavnik matematike, ali je sve više postajao zainteresovan za računarsku tehnologiju. Nakon što je stekao diplomu,[4] on je odslužio vojni rok u Mornarici Sjedinjenih Država tako što je predavao u Pomorskoj postdiplomskoj školi (NPS) u Montereju, Kalifornija.[5] U to vreme dok je živeo na sat vremena vožnje od Silicijske doline, on je čuo za prvi komercijalno dostupan mikroprocesor, Intel 4004. On je kupio jedan procesor i počeo da piše eksperimentalne programe za njega. Da bi saznao više o procesorima, radio je u Intelu kao konsultant tokom svojih slobodnih dana.
Kildal se nakratko vratio na Univerzitet u Vašingtonu i završio doktorat iz računarskih nauka 1972,[6] i zatim je nastavio sa predavanjima na NPS. On je objavio rad koji je uveo teoriju analize protoka podataka koja se i danas koristi u optimizaciji kompajlera[7] (ponekad naziva Kildalovom metodom), i nastavio je da eksperimentiše sa mikroračunarima i novom tehnologijom disketa. Intel mu je dao na zajmio sisteme koji koriste procesore 8008 i 8080, a 1973. godine razvio je prvi programski jezik visokog nivoa za mikroprocesore, zvan PL/M.[5] Za Intel je napisao i 8080 simulator skupa instrukcija nazvan INTERP/80. Iste godine stvorio je CP/M da bi omogućio da 8080 kontroliše flopi drajv, kombinujući prvi put sve bitne komponente računara na skali mikrokompjutera. On je dao Intelu demonstriciju CP/M, ali Intel je pokazao malo interesovanja i umesto toga su odlučili da plasiraju na tržište PL/M.[5]
Reference уреди
- ^ Markoff, John Gregory (13. 7. 1994). „Gary Kildall, 52, Crucial Player In Computer Development, Dies”. The New York Times. стр. D19.
- ^ „Special Edition: Gary Kildall”. The Computer Chronicles. 1995. Архивирано из оригинала 2. 7. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2014.
- ^ Andersson, Ulrika (19. 1. 2009). „Skellefteåättling kunde ha varit Bill Gates”. Norra Västerbotten. Архивирано из оригинала 24. 5. 2009. г. Приступљено 7. 5. 2009.
- ^ Kildall, Gary Arlen (decembar 1968). Experiments in large-scale computer direct access storage manipulation (M.Sc. thesis). University of Washington. Thesis No. 17341.
- ^ а б в Swaine, Michael (1. 4. 1997). „Gary Kildall and Collegial Entrepreneurship”. Dr. Dobb's Journal. Архивирано из оригинала 24. 1. 2007. г. Приступљено 20. 11. 2006.
- ^ Kildall, Gary Arlen (maj 1972). Global expression optimization during compilation (Ph.D. dissertation). Seattle, Washington, USA: University of Washington, Computer Science Group. Thesis No. 20506, Technical Report No. 72-06-02.
- ^ Kildall, Gary Arlen (1. 10. 1973). „A Unified Approach to Global Program Optimization” (PDF). Proceedings of the 1st Annual ACM SIGACT-SIGPLAN Symposium on Principles of Programming Languages (POPL). Boston, Massachusetts, USA: 194—206. doi:10.1145/512927.512945. hdl:10945/42162. Архивирано (PDF) из оригинала 29. 6. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2006. ([1])
Literatura уреди
- Goldman Rohm, Wendy (1. 9. 1998). The Microsoft File - The Secret Case Against Bill Gates (1 изд.). IDG. ISBN 88-11-73868-7. [2]
- Laws, David (26. 2. 2014). „Gary Kildall and the 40th Anniversary of the Birth of the PC Operating System”. Remarkable People. Computer History Museum. Архивирано из оригинала 19. 11. 2016. г. Приступљено 19. 11. 2016.
- „IEEE Milestone in Electrical Engineering and Computing - CP/M - Microcomputer Operating System, 1974” (PDF). Computer History Museum. 25. 4. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 04. 2019. г. Приступљено 3. 4. 2019.
- Huitt, Robert; Eubanks, Gordon; Rolander, Thomas "Tom" Alan; Laws, David; Michel, Howard E.; Halla, Brian; Wharton, John Harrison; Berg, Brian; Su, Weilian; Kildall, Scott; Kampe, Bill (25. 4. 2014). Laws, David, ур. „Legacy of Gary Kildall: The CP/M IEEE Milestone Dedication” (PDF) (video transscription). Pacific Grove, California, USA: Computer History Museum. CHM Reference number: X7170.2014. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 12. 2014. г. Приступљено 19. 1. 2020. [3][4]
- Libes, Sol (1995). „The Gary Kildall Legacy”. Amateur Computer Group of New Jersey. Архивирано из оригинала 19. 11. 2016. г.
- Kildall, Gary Arlen (2. 8. 2016) [1993]. Kildall, Scott; Kildall, Kristin, ур. Computer Connections: People, Places, and Events in the Evolution of the Personal Computer Industry (PDF) (Manuscript, part 1). Kildall Family. Архивирано из оригинала 17. 11. 2016. г. Приступљено 17. 11. 2016. (Part 2 not released due to family privacy reasons.)
- Ness, Stephen A. (21. 10. 2017) [2016, 2014]. „CP/M Source”. Архивирано из оригинала 25. 2. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020.
- "Gary Kildall Conference Room" Dedication Ceremony (PDF). Naval Postgraduate School (NPS). 21. 4. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 01. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2020. (18 pages)
- Isaacson, Walter (2014). The Innovators: How a Group of Inventors, Hackers, Geniuses, and Geeks Created the Digital Revolution. Simon & Schuster. стр. 358. ISBN 978-1476708690.
- Wallace, James; Erickson, Jim (1993). Hard Drive: Bill Gates and the Making of the Microsoft Empire. New York: HarperBusiness. ISBN 0-88730-629-2. ISBN 978-0-88730-629-7.
- Freiberger, Paul; Swaine, Michael (2000) [1984]. Fire in the Valley: The Making of the Personal Computer (2nd изд.). New York, N.Y., USA: McGraw-Hill. ISBN 0-07-135892-7. ISBN 978-0-07-135892-7.
- Young, Jeffrey (7. 7. 1997). „Gary Kildall: The DOS That Wasn't”. Forbes. Архивирано из оригинала 23. 6. 2011. г. Приступљено 29. 8. 2011.
- Evans, Harold; Buckland, Gail; Lefer, David (2004). They Made America: From the Steam Engine to the Search Engine: Two Centuries of Innovators. Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-27766-2. ISBN 0-316-27766-5.
- Manes, Stephen; Andrews, Paul (1992). Gates: How Microsoft's Mogul Reinvented an Industry—and Made Himself the Richest Man in America. Doubleday. ISBN 0-671-88074-8. ISBN 978-0-671-88074-3.
- Hamm, Steve; Greene, Jay (25. 10. 2004). „The Man Who Could Have Been Bill Gates - A new book says Gates got the rewards due Gary Kildall. What's the real story?”. BusinessWeek. Bloomberg Businessweek. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 13. 11. 2006.
Spoljašnje veze уреди
- „Dr. Gary A. Kildall”. MaxFrame Corporation.
- Maxframe website на сајту Wayback Machine (архивирано 2004-10-10)