Hectora quis nosset, si felix Troia fuisset
Hectora quis nosset, si felix Troia fuisset лат. (изговор: хектора квис носет, си феликс троја фуисет). Ко би знао за Хектора да је Троја била срећна.(Овидије)[1]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Latin_Poet_Ovid.jpg/220px-Latin_Poet_Ovid.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b7/Hektor_wirft_Paris_seine_Weichlichkeit_vor_%28Tischbein%29.jpg/220px-Hektor_wirft_Paris_seine_Weichlichkeit_vor_%28Tischbein%29.jpg)
Поријекло изреке
уредиИзрекао Овидије, један од тројице највећих пјесника августовског доба у Риму .[1]
Тумачење
уредиБриге и проблеми, несреће, проналазе велике људе. Добро и лагодност праве доколицу и просјеке. Велике људе стварају велики догађаји.[1]