IC50
Polovina maksimalne inhibitorne koncentracije (IC50) je mera efektivnosti supstance u inhibiranju specifične biološke ili biohemijske funkcije.
Ova kvantitativna mera je indikator mere u kojoj je dati lek ili druga supstanca (inhibitor) neophodna da se inhibira dati biološki process (ili komponentu procesa, i.e. enzim, ćeliju, ćelijski receptor ili mikroorganizam) za polovinu. Ove vrednosti se tipično izražavaju kao molarna koncentracija.
On se obično koristi kao mera potentnosti antagonista leka u farmakološkim istraživanjima. Prema FDA, IC50 predstavlja koncentraciju leka koja je neophodna za 50% inhibicije in vitro.[1] On je uporediv sa EC50 vrednošću za agonist leka. EC50 isto tako predstavlja koncentraciju u plazmi koja je neophodna za ostvarivanje 50% maksimalnog efekta in vivo.[1]
Vidi još уреди
- Terapeutski indeks
- EC50 (polovina maksimalne efektivne koncentracije)
- LD50 (medijan letalne doze)
- Ki (konstanta ravnoteže)
Reference уреди
- ^ а б IC50 versus EC50