Википедија

Intermitentna klaudikacija

Intermitentna klaudikacija (lat. claudicatio intermittens), je pojava bola, hramanja i utrnulosti u jednom ili oba donja uda, za vreme hodanja pacijenta, uz odsustvo ovih tegoba u toku mirovanja. Najčešći uzrok bolesti su okluzivne i drugi cirkulatorne bolesti arterija i vena donjih udova (ekstremiteta).[1][2][3] [4]

Intermitentna klaudikacija
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostvaskularna hirurgija

U prošlosti, kao i u drugim brzo razvijajućim poljima medicine, endovaskularne metode lečenja pacijenata sa intermitentnom klaudikacijom bile su uslovljene dostupnim tehnologijama tog razdoblja.[5] U poslednje tri decenije, a posebno s početka 21. veka značajan napredak u ovim terapijskim metodama promenio je način na koji danas lekari leče pacijente sa ovom bolešću — prvo perkutanom transluminalnom angioplastikom (akronim PTA), zatim ugradnjom intravaskularni stentova (balon-širećih, a kasnije samoširećih nerđajućih čeličnih stentovi, pootom samoširećih nitinol stentova i danas lekovima obloženim drug-eluting (akronim DES) stentovima) i lekovima obloženim drug-eluting balonima. [6][7]

Epidemiologija уреди

Arterioskleroza pogađa do 10% populacije starije od 65 godina a od tog procenta intermitentna klaudikacija javlja se u oko 5% slučajeva.[8][5] Intermitentna klaudikacija se najčešće manifestuje u muškaraca starijih od 50 godina. [9] Umerena konzumacija alkohola smanjuje rizik od intermitentne klaudikacije, i iznosi 13 do 24 gr. dnevno (1 do 2 pića ) kod muškaraca i 7 do 12 gr. dnevno ( 0,5 - 1 piće), kod žena.[10]

Etiopatogeneza уреди

Najčešći uzrok intermitentne klaudikacije [9][6][11]
Bolest Znaci i simptomi
Periferna arterijka bolest
(vaskularna intermitentna klaudikacija)

Nastaje kao posledica:

Suženje (stenoza) spinalnog kanala
(neurogena intermitentna klaudikacija)

Nastaju zbog periferne neuropatije kod:

  • šećerne bolesti,
  • ponovljenih trauma,
  • tabes dorzalisa,
  • siringomijelije,
  • povrede spinalnih živaca.
Bolest perifernih vena

Nastaju zbog:

  • venskog zastoj izazvanog oštećenjem zalistaka u venskom zidu

Klinička slika уреди

Bol i šepenje su glavni klinički znaci bolesti. U početku tegobe se javljaju povremeno prilikom hoda, a razdaljina koju bolesnik može da pređe bez tegoba, označava se kao klaudikaciona distanca - („hodna pruga“) Prema tomer težina bolesti određuje se dužinom „hodne pruge“, odnosno dužinom pređenog puta u metrima do pojave klaudikacije u udovima.[12]

Veoma je važno prepoznati klaudikaciju, pošto se ređe javlja u klasičnom obliku, jer je to nekada samo smanjena brzina kretanja, zamor ili težina u nogama.[4]

Klaudikacija remeti samostalan život pacijenta i smanjuje njegov kvalitet života. Dovoljno je navesti kao primer da bolesnik sa klaudikacijom ponekad ne uspeva da na zeleno svetlo pređe duži pešački prelaz.[13]

Kod poodmakle bolesti bol je stalan i veoma jak i zahteva unos analgetika, a javlja se u mirovanju. Nekada se pre pojave bola javljaju osećaj hladnoće, utrnulosti udova, mravinjanje, zamor i druge smetnje.[14] U težim slučajevima nastaju čirevi(ulceracije) i gangrena.[15]

Znaci bolesti u interemitentnoj klaudikaciji
Obeležje posmatranja Znaci bolesti
Okolna koža
  • cijanotična
  • zategnuta,
  • suva,
  • atrofična,
  • nekad bez dlaka,
  • hladna na dodir
Subjektivni osećaj
  • jak bol,
  • intermitentna klaudikacija,
  • povremeno bol u miru i
  • noćni bol
Prokrvljenost
  • periferni puls oslabljen ili odsutan
  • kapilarno punjenje usporeno
  • ABI < 8

Terapija уреди

Prevencija

U pacijenata koji puše,[16] prestanak pušenja je najefikasniji oblik lečenja intermitentne klaudikacije.[17] Fizičke vežbe i redovne šetnje mogu poboljšati simptome i nadopuniti kontrolu lipidnog statusa, nivo šećera kod šećerne bolesti i krvni pritisak kod hipertenzija.

Hirurško lečenje

Primjenjuju se samo u teškim slučajevima narušene cirkulacije krvi u ekstremitetetima i teškom i nesnošljivom klaudikacijom, i značajnom funkcionalnom onesposobljenošću koja ograničava svakodnevne životne potrebe i aktivnosti, a primijenjena fizikalna i farmakološka terapija nema rezultata.[18] [19][20]

Od hirurških metoda primjenjuju se;[21][22]

  • Endarterektomia arterija nogu,
  • Arterijski bajpas (premošćivanje krvnih sudova),[23]

Preoperativna procena kardiovaskularnog rizika neophodna je pre planiranja velikih vaskularnih hirurških zahvata. S obzirom da je prisutnost vrlo agresivne aterosklerotske bolesti udružena s manje uspešnim dugoročnim vaskularnim rezultatima u bolesnika mlađih od 50 godina, uspeh hirurškog lečenja u ovoj grupi simptomatske intermitentne klaudikacije nije jasno dokazan. Hirurško lečenje nije indikovano u prevenciji progresije aterosklerotske bolesti i intermitentne klaudikacije.[20]

 
Primana 100% kiseonika u barokomorama značajno povećava „hodnu prugu“.
Medikamentna terapija

U lečenju klaudikacije koristi se velika broj lekova:

  • ACE - inhibitori,
  • beta-blokatori,
  • klopidogrel,
  • pentoksifylline i
  • cilostazol (selektivni inhibitor PDE3)
Hiperbarična oksigenoterapija

Primenom HBOT postiže se;[24]

  • povećan dovod kiseonika do hipoksijom ugroženih tkiva i ćelija,
  • smanjuje nagomilavanje mlečne kiseline i drugih matabolita u mišićima,
  • razvoj kolateralne cirkulacije,
  • povećanje funkcionalne sposobnosti ekstremiteta.

U kombinaciji, koja uključuju vazodilatatore, infuzije prostaglandina, simpatičku denervaciju, hirurške revaskularizacione procedure i rehabilitaciju HBOT daje izvrsne rezultate. U toku HBO tretmana, oslobađanje od intermitentne klaudikacaije postiže se obično već posle 6 seansi a dužina „hodne pruge“ - hodanja bez tegoba, povećava se u preko 90% slučajeva.[25]

Vidi još уреди

Izvori уреди

  1. ^ Marquis P. Evaluation of the impact of peripheral obliterative arteriopathy on quality of life. Drugs 1998;56(suppl 3):25-35. [PubMed]
  2. ^ Murabito JM, D'Agostino RB, Silbershatz H, Wilson WF. Intermittent claudication: a risk profile from the Framingham heart study. Circulation 1997;96:44-9. [PubMed] [Google Scholar]
  3. ^ Hiatt WR, Hoag S, Hamman RF. Effect of diagnostic criteria on the prevalence of peripheral arterial disease: the San Luis Valley diabetes study. Circulation 1995;91:1472-9. [PubMed] [Google Scholar]
  4. ^ а б Burns P, Gough S, Bradbury AW (mart 2003). „Management of peripheral arterial disease in primary care”. BMJ. 326 (7389): 584—8. PMC 1125476  . PMID 12637405. doi:10.1136/bmj.326.7389.584. 
  5. ^ а б „Claudication - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  6. ^ а б Cassar, Kevin (2006-11-11). „Intermittent claudication”. BMJ : British Medical Journal. 333 (7576): 1002—1005. ISSN 0959-8138. PMC 1635612  . PMID 17095782. doi:10.1136/bmj.39001.562813.DE. 
  7. ^ Geronemus AR, Peña CS. Endovascular treatment of femoral-popliteal disease. Semin Intervent Radiol 2009; 26: 303–14.
  8. ^ Diehm C, Kareem S, Lawall H. Epidemiology of peripheral arterial disease. Vasa 2004;33:183-9. [PubMed] [Google Scholar]
  9. ^ а б Garcia LA. Epidemiology and pathophysiology of peripheral arterial disease. J Endovasc Ther 2006;13(suppl 2):II3-9. [PubMed]
  10. ^ Djoussé, L.; Levy, D.; Murabito, J. M.; Cupples, L. A.; Ellison, R. C. (2000). „Alcohol Consumption and Risk of Intermittent Claudication in the Framingham Heart Study”. Circulation. 102 (25): 3092—3097. PMID 11120700. S2CID 1586122. doi:10.1161/01.cir.102.25.3092. 
  11. ^ Shammas, NW (2007). „Epidemiology, classification, and modifiable risk factors of peripheral arterial disease”. Vasc Health Risk Manag. 3 (2): 229—34. PMC 1994028  . PMID 17580733. doi:10.2147/vhrm.2007.3.2.229  . 
  12. ^ „Assessment of the Elderly Patient: The Peripheral Vascular Examination”. Medscape. Приступљено 2021-02-04. 
  13. ^ Muluk SC, Muluk VS, Kelley ME, Whittle JC, Tierney JA, Webster MW, et al. Outcome events in patients with claudication: a 15-year study in 2777 patients. J Vasc Surg 2001;33:251-7. [PubMed] [Google Scholar]
  14. ^ Dormandy JA, Murray GD. The fate of the claudicant—a prospective study of 1969 claudicants. Eur J Vasc Surg 1991;5:131-3. [PubMed] [Google Scholar]
  15. ^ Obliterantna arterioskleroza Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јун 2009) Preuzeto:02.06.2009.
  16. ^ Silagy C, Lancaster T, Stead L, Mant D, Fowler G. Nicotine replacement therapy for smoking cessation. Cochrane Database Syst Rev 2004;(3):CD000146.
  17. ^ Hughes JR, Stead LF, Lancaster T. Antidepressants for smoking cessation. Cochrane Database Syst Rev 2004;(4):CD000031
  18. ^ Bachoo P, Thorpe P. Endovascular stents for intermittent claudication. Cochrane Database Syst Rev 2002;(4):CD003228. [PubMed]
  19. ^ Fowkes FGR, Gillespie IN. Angioplasty (versus non surgical management) for intermittent claudication. Cochrane Database Syst Rev 1998;(2):CD000017. [PubMed]
  20. ^ а б Dijagnostika i lečenje obliterirajuće aterosklerotske bolesti donjih ekstremiteta Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2017) www.hljk.hr, Preuzeto: 3.6.2009.
  21. ^ Transatlantic Inter-Society Consensus (TASC) Working Group. Management of peripheral arterial occlusive disease: TASC document. J Vasc Surg 2000;31(suppl):S1-27.
  22. ^ Cassar K, Bachoo P, Brittenden J. The impact of peripheral percutaneous transluminal angioplasty on quality of life in intermittent claudication. Eur J Vasc Endovasc Surg 2003;26:130-6. [PubMed] [Google Scholar]
  23. ^ Leng GC, Davis M, Baker D. Bypass surgery for chronic lower limb ischaemia. Cochrane Database Syst Rev 2000;(3):CD002000. [PubMed]
  24. ^ Hampson NB, ed. Hyperbaric Oxygen Therapy: 1999 Committee report. Kensington MD, Undersea and Hyperbaric Medical Society, 1999
  25. ^ Živković.M, izdavač. Hiperbarična i podvodna medicina. Beograd: HBO medical center; Nauka, 1998. 251 str. ID=55440652

Literatura уреди

  • Farinon AM, Marbini A, Gemignani F, Govoni E, Bragaglia MM, Sianesi M, Tedeschi F. Skeletal muscle and peripheral nerve changes caused by chronic arterial insufficiency--significance and clinical correlations--histological, histochemical and ultrastructural study.Clin Neuropathol 1984 Nov-Dec;3(6):240-52
  • Kritična ishemija donjih ekstremiteta u: Maksimović Ž.: Osnove vaskularne hirurgije i angiologije , Beograd: Medicinski fakultet, CIBID, 20004; 193-198
  • Criqui MH, Denenberg JO, Bird CE, Fronek A, Klauber MR, Langer RD. The correlation between symptoms and non-invasive test results in patients referred for peripheral arterial disease testing. Vasc Med. 1996;1:65-71
  • McDermott M, Greenland Ph, Kiang L., - Leg Symptoms in Peripheral Arterial Disease , JAMA,2001;286:1599-1606
  • Regensteiner JG, Steiner JF, Panzer RJ, Hiatt WR. Evaluation of walking impairment by questionnaire in patients with peripheral arterial disease. J Vasc Med Biol. 1990;2:142-152
  • Weitz JI, Byrne J, Clagett GP, et al. Diagnosis and treatment of chronic arterial insufficiency of the lower extremities: a critical review. Circulation. 1996;94:3026-3049.
  • Newman AB, Siscovick DS, Manolio TA, et al. Ankle-arm index as a marker of atherosclerosis in the Cardiovascular Health Study. Circulation. 1993;88:837-845
  • Hirsch AT, Criqui MC, Treat-Jacobson D, et al. Peripheral arterial disease detection, awareness, and treatment in primary care. JAMA. 2001;286:1317-1324
  • Hiatt WR, Hoag S, Hamman RF. Effect of diagnostic criteria on the prevalence of peripheral arterial disease: the San Luis Valley Diabetes Study. Circulation. 1995;91:1472-1479
  • Burns P, Gough S, Bradbury AW (mart 2003). „Management of peripheral arterial disease in primary care”. BMJ. 326 (7389): 584—8. PMC 1125476  . PMID 12637405. doi:10.1136/bmj.326.7389.584. 
  • Shammas, NW (2007). „Epidemiology, classification, and modifiable risk factors of peripheral arterial disease”. Vasc Health Risk Manag. 3 (2): 229—34. PMC 1994028  . PMID 17580733. doi:10.2147/vhrm.2007.3.2.229  . 

Spoljašnje veze уреди

Klasifikacija
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intermitentna_klaudikacija&oldid=27445130”