Kalijum acesulfam

Kalijum acesulfam
Nazivi
	IUPAC naziv kalijum 6-metil-2,2-diokso-2H-1,2λ6,3-oksatiazin-4-olat
	Drugi nazivi Acesulfam K, Ace K
Identifikacija
CAS broj	55589-62-3 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	11262939 ;
ECHA InfoCard	100.054.269
EC broj	259-715-3
E-brojevi	E950 (glazing agents, ...)
PubChem C ID	23683747;
UNII	23OV73Q5G9 ;
	SMILES [K+].C\C1=C\C(=O)NS(=O)(=O)O1; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C4H4KNO4S
Molarna masa	201,242
Agregatno stanje	beli kristalni prah
Gustina	1,81 g/cm3
Tačka topljenja	225 °C (437 °F; 498 K)
Rastvorljivost u vodi	270 g/L na 20 °C
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Kalijum acesulfam je bezkalorijski veštački zaslađivač. Takođe je poznat kao acesulfam K ili Ace K (K označava hemijski element za kalijum). U prodaji je pod imenima Sunett i Sweet One. U Evropskoj unije, on se vodi pod E brojem (kodom aditiva) E950.^[3]

Ovo jedinjenje je slučajno otkrio 1967. nemački hemičar Karl Klaus u kompaniji Hoechst AG (sad Nutrinova).^[4] Hemijska struktura, kalijum acesulfama je kalcijumova so 6-metil-1,2,3-oksatiazin-4(3H)-on 2,2-dioksida. On je beo kristalni prah sa molekulskom formulom C₄H₄KNO₄S i molekulskom težinom od 201,24 g/mol.^[5]

Reference уреди

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ „Natural Products Expo/SupplyExpo Ingredient Standards & Guidelines”. Penton Media, Inc. Архивирано из оригинала 9. 9. 2009. г. Приступљено 23. 2. 2010.
^ Clauss K.; Jensen H. (1973). „Oxathiazinone Dioxides - A New Group of Sweetening Agents”. Angewandte Chemie International Edition. 12 (11): 869—876. doi:10.1002/anie.197308691.
^ David J. Ager; David P. Pantaleone; Scott A. Henderson; Alan R. Katritzky; Indra Prakash; D. Eric Walters (1998). „Commercial, Synthetic Nonnutritive Sweeteners” (PDF). Angewandte Chemie International Edition. 37 (13-24): 1802—1817. doi:10.1002/(SICI)1521-3773(19980803)37:13/14<1802::AID-ANIE1802>3.0.CO;2-9. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 9. 2008. г. Приступљено 6. 8. 2012.

Spoljašnje veze уреди

Joint FAO/WHO Expert Committee on Food Additives evaluation monograph of Acesulfame Potassium Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2011)
FDA approval of Acesulfame Potassium

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] „Natural Products Expo/SupplyExpo Ingredient Standards & Guidelines”. Penton Media, Inc. Архивирано из оригинала 9. 9. 2009. г. Приступљено 23. 2. 2010.

[4] Clauss K.; Jensen H. (1973). „Oxathiazinone Dioxides - A New Group of Sweetening Agents”. Angewandte Chemie International Edition. 12 (11): 869—876. doi:10.1002/anie.197308691.

[5] David J. Ager; David P. Pantaleone; Scott A. Henderson; Alan R. Katritzky; Indra Prakash; D. Eric Walters (1998). „Commercial, Synthetic Nonnutritive Sweeteners” (PDF). Angewandte Chemie International Edition. 37 (13-24): 1802—1817. doi:10.1002/(SICI)1521-3773(19980803)37:13/14<1802::AID-ANIE1802>3.0.CO;2-9. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 9. 2008. г. Приступљено 6. 8. 2012.

[3]

[1]

[2]

[4]

[5]