Kalijum bromid
Kalijum bromid (KBr) je so,[3] koja je bila u širokoj upotrebi kao antiepileptik i sedativ u kasnom 19-tom i ranom 20-tov veku. Ovaj materijal je bio dostupan na slobodno u SAD-u do 1975. Terapeutsko dejstvo je posledica bromidnog jona (natrijum bromid je jednako efikasan). Kalijum bromid se u današnje vreme koristi u veterini, kao antiepileptički lek za pse i mačke.
| |
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
| ECHA InfoCard | 100.028.937 |
| RTECS | TS7650000 |
| Svojstva | |
| KBr | |
| Molarna masa | 119,002 g/mol |
| Agregatno stanje | beli prah |
| Gustina | 2,75 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 734 °C (1.353 °F; 1.007 K) |
| Tačka ključanja | 1.435 °C (2.615 °F; 1.708 K) |
| 53.5 g/100 ml (0°C) 102 g/100 mL (100°C) | |
| Rastvorljivost u glicerol | 21.7 g/100 mL |
| Rastvorljivost u etanol | 4.76 g/100 mL (80°C) |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | Natrijum hlorid |
| Geometrija molekula | oktaedralna |
| Dipolni moment | 10.41 D (gas) |
| Opasnosti | |
| Bezbednost prilikom rukovanja | MSDS at Oxford University |
| R-oznake | R20, R21, R22, R36, R37, R38 |
| S-oznake | S22, S26, S36 |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Kalijum fluorid Kalijum hlorid Kalijum jodid |
Drugi katjoni
|
Litijum bromid Natrijum bromid Rubidijum bromid Cezijium bromid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Fizičke osobine уреди
Kalijum bromid je beli kristalni prah, rastvorljiv u vodi. U vodenim rastvorima, u manjim koncentracijama ima sladak okus, dok u većim koncentracijama ima gorak i slan okus. Ovaj efekt je najviše uzrokovan kalijumovim jonom, pošto na primer, natrijum bromid ima slankast ukus u svim koncentracijama. U većim koncentracijama, kalijum bromid iritira sluzokožu probavnih organa, prvenstveno želuca, a može dovesti do povraćanja, što je tipično za gotovo sve rastvorljive kalijumove soli.
Hemijske osobine уреди
On je tipična jonska so, koja se potpuno disocira, a u vodenim rastvorima ima pH vrednost oko 7.[4][5] Ona služi kao izvor bromidnih jona, što je važno u reakcijama koje se koriste u proizvodnji srebrnog bromida u industriji fotografskih filmova:
- KBr(l) + AgNO3(l) → AgBr(č) + KNO3
Vodeni bromidni jon Br- će formirati određene komplekse ako reaguje sa nekim metalnim halidima poput bakar(II) bromida:
- 2KBr(l) + CuBr2(l) → K2[CuBr4]
Dobijanje уреди
Tradicionalni metod dobijanja KBr je putem reakcije kalijum karbonata sa gvožđe bromidom, Fe3Br8:
- 4 K2CO3 + Fe3Br8 → 8 KBr + Fe3O4 + 4 CO2
Upotreba уреди
Medicina i veterina уреди
Antikonvulsantne karakteristike je prvi primjetio Čarls Lokok, na sastanku Kraljevskog medicinskog i hirurškog društva 1857. godine. Kalijum bromid se može smatrati prvim efektivnim lekom protiv epilepsije. U to vreme je bilo rašireno pogrešno mišljenje da je epilepsija izazvana masturbacijom. Lokok je uočio da bromid smiruje seksualno uzbuđenje te je smatrao da u tome leži njegov uspeh u lečenju epilepsije. Sve do 1912. nije postojao efikasniji lek protiv ove bolesti, do otkrića fenobarbitala. Kalijum bromid je često pogrešno upotrebljavan zbog ovih pogrešnih shvatanja, kao na primjer kada ga je britanska vojska dodavala svojim vojnicima u čaj, u nastojanju da njime smanji seksualne potrebe vojnika, no međutim ovo nikad nije potvrđeno.[6]
U veterini se koristi u tretmanima protiv epilepsije kod pasa, bilo kao primarni lek ili kao dodatak fenobarbitalu, kada je njihova pojedinačna upotreba neadekvatna. Korištenje kalijum bromida kod mačaka je ograničeno, jer nosi određeni rizik od upale pluća (pneumonitis).
U SAD nije odobreno korištenje KBr u humanoj medicini. U Njemačkoj nije zabranjena njegova upotreba kao antiepileptičkog sredstva naročito kod dece i adolescenata. Prodaje se pod trgovačkim nazivom Dibro-be mono. Daje zadovoljavajuće rezultate ako se koristi u propisanim dozama. Dostupan je u formi 850 mg tablete. U čovekovom organizmu ima izuzetno dugo poluvreme eliminacije (vreme za koje se iz organizma izluči polovina unesenog leka) od 6 nedelja. Nisu poznata međudelovanja ovog leka sa apsorpcijom ili izlučivanjem drugih antikonvulsanata.
Optika уреди
KBr je transparentan u širokom spektru vidljive svetlosti, od ultraljubičastih do dugih infracrvenih talasa (0,25-25 µm). Nema značajnih optičkih apsorpcionih linija u svom regionu transmisije. Koristi se za optičke prozore i prizme. Mora se držati u suvom okruženju zbog velike rastvorljivosti i higroskopne prirode. Indeks prelamanja mu je oko 1,55 pri talasnoj dužini od 1,0 µm.
U infracrvenoj spektroskopiji, uzorci se analiziraju tako što se pospu prahom kalijum bromida i presuju u obliku diska. Alternativno, uzorci se mogu analizirati kao tečni film između dva polirana diska napravljena od KBr.[7]
Reference уреди
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- ^ Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.
- ^ Principi baruta, Barbara Mikkelson (2. august 2007)
- ^ W. Reusch: Infrared Spectroscopy, VirtualText of Organic Chemistry Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2007)
Spoljašnje veze уреди
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
