Википедија

NMDA receptor

NMDA receptor (NMDAR) je glutamatni receptor koji omogućava predominantni molekulski mehanizam kontrole sinaptičke plastičnosti i memorijskih funkcija.[2]

NMDA
Glutaminska kiselina
Stilizovani opis NMDAR aktivacije. Glutamat i glicin su u svojim mestima vezivanja. Alosterna mesta koja bi uzrokovala inhibiciju receptora nisu zauzeta. Za aktivaciju receptora neophodno je vezivanje dva molekula glutamata ili aspartata i dva glicina.[1]

NMDAR je specifičan tip jonotropnog glutamatnog receptora. NMDA (N-metil-D-aspartat) je selektivni agonist koji se vezuje za NMDA receptore, a ne za druge glutamatne receptore. Aktivacija NMDA receptora rezultuje u otvaranju jonskog kanala koji je neselektivan za katjonne sa ravnotežnim potencijalom blizo 0 mV. Jedinstvena osobina NMDA receptora je njegova od napona zavisna aktivacija koja je rezultat blokiranja jonskog kanala ekstracelularnim Mg2+ jonima. Ovo omogućava protok Na+ i malih količina Ca2+ jona u ćeliju, i K+ iz ćelije, na od napona zavistan način.[3][4][5][6]

Smatra se da je kalcijumski fluks kroz NMDAR kritičan u regulisanu sinaptičke plastičnosti, ćelijskog mehanizma za učenje i memoriju. NMDA receptor je osoben na dva načina: prvo on je ligandom i naponski kontrolisan; drugo, neophodna je koaktivacija sa sa dva liganda: glutamatom i glicinom[7].

Struktura уреди

NMDA receptor formira heterotetramer sa dve NR1 i dve NR2 podjedinice. One se takođe nazivaju glutamat vezujućim podjedinicama NMDA receptora, ili GluN. Postoje dve obavezne NR1 podjedinice i dve regionalno lokalizovane NR2 podjedinice. Srodna genska familija NR3 A i B podjedinica ima inhibitorno dejstvo na receptorsku aktivnost. Višestruke receptorske izoforme sa distinktnim moždanim distribucijama i funkcionalnim osobinama se javljaju putem selektivnog splajsovanja NR1 transkripata i diferencijalnog izražavanja NR2 podjedinica.

Reference уреди

  1. ^ Laube B, Hirai H, Sturgess M, Betz H, Kuhse J (1997). „Molecular determinants of antagonists discrimination by NMDA receptor subunits: Analysis of the glutamate binding site on the NR2B subunit”. Neuron. 18 (3): 493—503. PMID 9115742. doi:10.1016/S0896-6273(00)81249-0. 
  2. ^ Clinical Implications of Basic Research: Memory and the NMDA receptors, Fei Li and Joe Z. Tsien, N Engl J Med, 361:302, July 16, 2009
  3. ^ Dingledine R, Borges K, Bowie D, Traynelis SF (1999). „The glutamate receptor ion channels”. Pharmacol. Rev. 51 (1): 7—61. PMID 10049997. Архивирано из оригинала 27. 10. 2020. г. Приступљено 24. 01. 2012. 
  4. ^ Liu Y, Zhang J (2000). „Recent development in NMDA receptors”. Chin. Med. J. 113 (10): 948—56. PMID 11775847. Архивирано из оригинала 27. 04. 2014. г. Приступљено 24. 01. 2012. 
  5. ^ Cull-Candy S, Brickley S, Farrant M (2001). „NMDA receptor subunits: diversity, development and disease”. Curr. Opin. Neurobiol. 11 (3): 327—35. PMID 11399431. doi:10.1016/S0959-4388(00)00215-4. 
  6. ^ Paoletti P, Neyton J (2007). „NMDA receptor subunits: function and pharmacology”. Curr Opin Pharmacol. 7 (1): 39—47. PMID 17088105. doi:10.1016/j.coph.2006.08.011. 
  7. ^ Kleckner NW, Dingledine R (1988). „Requirement for glycine in activation of NMDA-receptors expressed in Xenopus oocytes.”. Science. 241 (4867): 835—837. PMID 2841759. doi:10.1126/science.2841759. 

Vidi još уреди

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=NMDA_receptor&oldid=26773431”