Opioidni receptor

Dostupne proteinske strukture:
Pfam	structures
PDB	RCSB PDB; PDBe; PDBj
PDBsum	structure summary

GPCR
GPCR
	Dimerna struktura ljudskog k opioidnog G protein spregnutog receptora u kompleksu sa JDTic
Identifikatori
Simbol	7tm_1
Pfam	PF00001
InterPro	IPR000276
PROSITE	PDOC00210
Pfam
Dostupne proteinske strukture:
Pfam	structures
PDB	RCSB PDB; PDBe; PDBj
PDBsum	structure summary

Opioidni receptori su grupa G protein-spregnutih receptora sa opioidima kao ligandima. Endogeni opioidi su dinorfini, enkefalini, endorfini, endomorfini i nociceptin. Opioidni receptori su ~40% identični sa somatostatinskim receptorima (SSTR).

Otkriće уреди

Sredinom 1960-tih, postalo je očevidno iz farmakoloških studija da opijatni lekovi deluju na specifičnim receptorskim mestima, i da je verovatno da postoji više takvih mesta.^[2] Ti receptori su prvo identifikovani kao specifični molekuli putem upotrebe studija vezivanja liganda, u kojima je za opijate obeležene sa radioizotopima nađeno da se vezuju za moždane membranske homogenate. Prva takva studija je objavljena 1971, koristeći ³H-levorfanol.^[3] Kandas Pert i Solomon H. Snider su 1973. objavili prvu detaljnu studiju μ opioidnog receptora, koristeći ³H-nalokson.^[4] Ta studija se smatra prvim definitivnom potvrdom postojanja opioidnog receptora, mada su dve druge studije objavljene kratko posle toga.^[5]^[6]

Prečišćavanje уреди

Prečišćavanje receptora je proizvelo dodatne potvrde o njegovom postojanju. Prvi pokušaj da se prečisti receptor se sastojao od upotrebe novog antagonista opioidnog receptora, hlornaltreksamina, za koji je bilo pokazano da se vezuje za opioidni receptor.^[7] Karuso et al.^[8] su 1980. prečistili deterdžentom-ekstraktovanu komponentu membrane mozga pacova koja se ispira sa specifično vezanim ³H-hlornaltreksaminom.

Glavni podtipovi уреди

Postoje četiri glavna podtipa opioidnog receptora:^[9]

Receptor	Podtipovi	Lokacija^[10]	Funkcija ^[10]
delta (δ) OP₁ ^(I)	δ₁, δ₂	mozak Varolijev most amigdala mirisni mozak duboki korteks	analgezija antidepresivni efekti fizička zavisnost
kapa (κ) OP₂ ^(I)	κ₁, κ₂, κ₃	mozak hipotalamus centralna siva masa klaustrum kičmena moždina substantia gelatinosa	kičmena analgezija sedacija mioza inhibicija ADH oslobađanja disforija
Mi (μ) OP₃ ^(I)	μ₁, μ₂, μ₃	mozak korteks (lamine III i IV) talamus centralna siva masa kičmena moždina substantia gelatinosa intestinalni trakt	μ₁: supraspinalni analgezija fizička zavisnost μ₂: respiratorna depresija mioza euforija umanjena GI motilnost fizička zavisnost μ₃: nepoznato
Nociceptinski receptor OP₄	ORL₁	mozak korteks amigdala hipokampus septal nuclei habenula hipotalamus kičmena moždina	anksioznost depresija apetit razvoj tolerancije na μ agoniste

(I). Ime je bazirano na redosledu otkrivanja.

Vidi još уреди

Opioidni antagonist

Reference уреди

^ Huixian Wu; et al. (2012). „Structure of the human k-opioid receptor in complex with JDTic”. Nature. doi:10.1038/nature10939.
^ Martin WR (1967). „Opioid antagonists”. Pharmacol. Rev. 19 (4): 463—521. PMID 4867058. ^{[мртва веза]}
^ Goldstein A, Lowney LI, Pal BK (1971). „Stereospecific and nonspecific interactions of the morphine congener levorphanol in subcellular fractions of mouse brain”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 68 (8): 1742—7. PMC 389284  . PMID 5288759. doi:10.1073/pnas.68.8.1742.
^ Pert CB, Snyder SH (1973). „Opiate receptor: demonstration in nervous tissue”. Science (journal). 179 (77): 1011—4. PMID 4687585. doi:10.1126/science.179.4077.1011.
^ Terenius L (1973). „Stereospecific interaction between narcotic analgesics and a synaptic plasm a membrane fraction of rat cerebral cortex”. Acta Pharmacol. Toxicol. (Copenh.). 32 (3): 317—20. PMID 4801733.
^ Simon EJ, Hiller JM, Edelman I (1973). „Stereospecific binding of the potent narcotic analgesic (3H) Etorphine to rat-brain homogenate”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 70 (7): 1947—9. PMC 433639  . PMID 4516196. doi:10.1073/pnas.70.7.1947.
^ Caruso TP; AE Takemori; DL Larson; PS Portoghese (1979). „Chloroxymorphamine, an opioid receptor site-directed alkylating agent having narcotic agonist activity”. Science. 204 (4390): 316—8. PMID 86208. doi:10.1126/science.86208.
^ Caruso TP; DL Larson; PS Portoghese; AE Takemori (1980). „Isolation of selective 3H-chlornaltrexamine-bound complexes, possible opioid receptor components in brains of mice.”. Life Sciences. 27 (22): 2063—9. PMID 6259471. doi:10.1016/0024-3205(80)90485-3.
^ Corbett AD, Henderson G, McKnight AT, Paterson SJ (2006). „75 years of opioid research: the exciting but vain quest for the Holy Grail”. Br. J. Pharmacol. 147 Suppl 1: S153—62. PMC 1760732  . PMID 16402099. doi:10.1038/sj.bjp.0706435.
^ ^а ^б Fine, Perry G.; Russell K. Portenoy (2004). „Chapter 2: The Endogenous Opioid System” (PDF). A Clinical Guide to Opioid Analgesia (PDF). McGraw Hill. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 07. 2011. г.

Literatura уреди

„Opioid Receptors”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Архивирано из оригинала 18. 01. 2021. г.
Corbett A, McKnight S, Henderson G. „Opioid Receptors”. BLTC Research. Архивирано из оригинала 14. 03. 2021. г. Приступљено 21. 3. 2008.
Lomize A, Lomize M, Pogozheva I. „Orientations of Proteins in Membranes (OPM) database”. University of Michigan. Архивирано из оригинала 03. 01. 2014. г. Приступљено 21. 3. 2008.
- „Mu-opioid receptor model (inactive state) with antagonist”. Приступљено 21. 3. 2008.
- „Mu-opioid receptor model in active state with agonist”. Приступљено 21. 3. 2008.

Spoljašnje veze уреди

Opioid+Receptors на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[1] Huixian Wu; et al. (2012). „Structure of the human k-opioid receptor in complex with JDTic”. Nature. doi:10.1038/nature10939.

[pmid4867058-2] Martin WR (1967). „Opioid antagonists”. Pharmacol. Rev. 19 (4): 463—521. PMID 4867058. ^{[мртва веза]}

[pmid5288759-3] Goldstein A, Lowney LI, Pal BK (1971). „Stereospecific and nonspecific interactions of the morphine congener levorphanol in subcellular fractions of mouse brain”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 68 (8): 1742—7. PMC 389284  . PMID 5288759. doi:10.1073/pnas.68.8.1742.

[pmid4687585-4] Pert CB, Snyder SH (1973). „Opiate receptor: demonstration in nervous tissue”. Science (journal). 179 (77): 1011—4. PMID 4687585. doi:10.1126/science.179.4077.1011.

[pmid4801733-5] Terenius L (1973). „Stereospecific interaction between narcotic analgesics and a synaptic plasm a membrane fraction of rat cerebral cortex”. Acta Pharmacol. Toxicol. (Copenh.). 32 (3): 317—20. PMID 4801733.

[pmid4516196-6] Simon EJ, Hiller JM, Edelman I (1973). „Stereospecific binding of the potent narcotic analgesic (3H) Etorphine to rat-brain homogenate”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 70 (7): 1947—9. PMC 433639  . PMID 4516196. doi:10.1073/pnas.70.7.1947.

[pmid86208-7] Caruso TP; AE Takemori; DL Larson; PS Portoghese (1979). „Chloroxymorphamine, an opioid receptor site-directed alkylating agent having narcotic agonist activity”. Science. 204 (4390): 316—8. PMID 86208. doi:10.1126/science.86208.

[pmid6259471-8] Caruso TP; DL Larson; PS Portoghese; AE Takemori (1980). „Isolation of selective 3H-chlornaltrexamine-bound complexes, possible opioid receptor components in brains of mice.”. Life Sciences. 27 (22): 2063—9. PMID 6259471. doi:10.1016/0024-3205(80)90485-3.

[pmid16402099-9] Corbett AD, Henderson G, McKnight AT, Paterson SJ (2006). „75 years of opioid research: the exciting but vain quest for the Holy Grail”. Br. J. Pharmacol. 147 Suppl 1: S153—62. PMC 1760732  . PMID 16402099. doi:10.1038/sj.bjp.0706435.

[stoppain-10] а ^б Fine, Perry G.; Russell K. Portenoy (2004). „Chapter 2: The Endogenous Opioid System” (PDF). A Clinical Guide to Opioid Analgesia (PDF). McGraw Hill. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 07. 2011. г.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]