Receptor retinoinske kiseline (RAR) je tip nuklearnih receptora[1][2] koji su aktivirani sa sva-trans retinoinskom kiselinom i 9-cis retinoinskom kiselinom.[3] Postoje tri receptora retinoinske kiseline: RAR-alfa, RAR-beta, i RAR-gama. Njih kodiraju RARA, RARB, i RARG geni, respektivno. Svaka receptorska izoforma ima nekoliko varijanti alternativnog spajanja (engl. splicing): dve- za alfa, četiri- za beta, i dve- za gama.
Kao i kod drugih tip II nuklearnih receptora, RAR se heterodimerizuje sa RXR i u odsustvu liganda, RAR/RXR dimer se vezuje za elemente hormonskog odgovora u kompleksu sa korepresor proteinom.[4] Vezivanje agonist liganda na RAR dovodi do disociacije korepresora i regrutovanja koaktivator proteina koji promovišu transkripciju nizvodnog ciljnog gena u iRNK, i istovremeno translaciju proteina.
- ^ Germain P, Chambon P, Eichele G, Evans RM, Lazar MA, Leid M, De Lera AR, Lotan R, Mangelsdorf DJ, Gronemeyer H (2006). „International Union of Pharmacology. LX. Retinoic acid receptors”. Pharmacol Rev. 58 (4): 712—25. PMID 17132850. doi:10.1124/pr.58.4.4.
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. стр. 1496. ISBN 9780471193500.
- ^ Allenby G, Bocquel MT, Saunders M, Kazmer S, Speck J, Rosenberger M, Lovey A, Kastner P, Grippo JF, Chambon P, Levin AA (1993). „Retinoic acid receptors and retinoid X receptors: interactions with endogenous retinoic acids”. Proc Natl Acad Sci USA. 90 (1): 30—4. PMID 8380496. doi:10.1073/pnas.90.1.30.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
Literatura
уреди
Spoljašnje veze
уреди
