Rupice na licu
Rupice na licu su mala prirodna udubljenja na površini lica, nastale usled poremećaja funkcije određenih snopova mišićnih vlakana, najčešće na obrazima i bradi. Mogu se uočiti i na leđima (Venerine rupice) i nekim drugim delovima tela, a mogu pojaviti ili nestati nakon izvesnog perioda.
Opis уреди
Može biti zanimljivo da je srednjevekovni "ideal lepote" ženske ljupkosti uključivao i ovaj detalj u crtama lica, zbog čega su dame nosile noćne kalup-maske za ostavljanje udubljenja na odgovarajućim pozicijama.
Fiziologija уреди
Rupice na telu su posledica deformacije ili nefunkcionalnosti odgovarajućih mišića, osobito onih na licu.[1] Mogu biti uzrokovane i varijacijom u strukturi velikog jagodičnog mišiča (zygomaticus major). Uočeno je da prisustvo dvostruke ili bifidne forme ovog mišića može objasniti formiranje obraznih rupica.[2] Ova bifidna varijacija mišića polazi kao jednostruka struktura iz jagodičnih kostiju. Prema se deli na gornji snop koji se u tipskom položaju ubacuje iznad usta. Jedan donji snop se umeće ispod usta. Zato su rupice na licu posebno uočljive pri osmehu ili svakom razvlaćenju usnog otvora, odnosno usni i grimasama lica.
Genetika уреди
Wiedemann (1990) je nasleđivanje rupica na licu opisao kao nepravilno dominantno. Jednostrano je posmatrao rupice kod 5-godišnje devojčice čija je majka takođe imala slične rupice kad je bila dete, takođe u svom levom obrazu, i to samo kada se smejala. Prema starosti, potpuno su joj nestale. Takođe spomenuo je bilateralne obrazne rupice 14-godišnjeg dečaka, čija je majka imala bilateralne rupice koja je nestala prema odrasloj dobi. U drugoj porodici, brat i sestra, njihov otac, tri strica, kao i njihov deda i pradeda, imali su takođe rupice u oba obraza. U ovoj porodici, rupice su uvek bile prisutne pri rođenju, a nisu postojale manje uočljive ni tokom života.[3][4][5]
Imajući to u vidu i klasičnogenetički pristup prihvata ovo svojstvo kao autosomno dominantnu fenotipsku oznaku, iako se odavno dovodi u sumnju model jednostavnog Mendelovskog nasleđivanja dimorfizma: lice bez rupica - lice s rupicama.[6]Međutim, i u univerzitetskim udžbenicima novije generacije, prisustvo rupica na licu se navodi kao primer potpuno ili "iregularno" dominantnog svojstva, koje je verovatno pod kontrolom jednog gena, ali i pod uticajem nekih drugih.[7] Moguće je da je to posledica svakodnevne uočljivosti ove oznake i nedostatka proverljive argumentacije među negatorima klasične hipoteze o načinu nasleđivanja ove osobine.
Reference уреди
- ^ Dimple Creation – Cute as a button, who pays for a deformity? http://www.cosmeticsurgerytoday.com/facial_cosmetic_surgery/dimple-creation-cute-as-a-button/ Архивирано на сајту Wayback Machine (26. фебруар 2014)
- ^ Pessa J. E. et al. 1998): Double or bifid zygomaticus major muscle: anatomy, incidence, and clinical correlation. Clinical Anatomy. 11 (5): 310—313. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - ^ Wiedemann H. R. (1990): Cheek dimples. Am. J. Med. Genet(Letter), 36: 376.
- ^ [PubMed: 2363446, related citations]
- ^ Error 403
- ^ McDonald J. H. (2015): Myths of human genetics.http://udel.edu/~mcdonald/mythdimples.html. Sparky House Publishing.
- ^ University of Utah: Observable human characteristics.http://learn.genetics.utah.edu/content/inheritance/observable/