Sumporasta kiselina

Sumporasta kiselina
Nazivi
	IUPAC naziv Sulfurous acid
Identifikacija
CAS broj	7782-99-2 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	1069 ;
ECHA InfoCard	100.029.066
KEGG	C00094 ;
PubChem C ID	1100;
UNII	J1P7893F4J ;
	SMILES O=S(O)O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	H2SO3
Molarna masa	82,07 g/mol
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	ICSC 0074
EU klasifikacija (DSD)	Korozivna materija (C)
R-oznake	R20, R34
S-oznake	(S1/2), S9, S26, S36/37/39, S45
Tačka paljenja	nije zapaljiva
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Sumpor dioksid; Sumporna kiselina
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Sumporasta kiselina je hemijsko jedinjenje sa formulom H₂SO₃. Ne postoje dokazi da sumporasta kiselina postoji u rastvorenom obliku, ali je molekul bio detektovan u gasnoj fazi.^[4] Konjugovane baze ove kiseline su međutim široko rasprostanjeni anjoni, bisulfiti (ili hidrogensulfiti) i sulfiti.

Ramanovi spektri rastvora sumpor dioksida u vodi pokazuju samo signale usled SO₂ molekula i bisulfitnog jona, HSO₃⁻.^[5] Intenziteti signala su konzistentni sa sledećim ekvilibrijumom:

SO₂ + H₂O ⇌ HSO₃⁻ + H⁺

K_a = 1.54×10⁻²; pK_a = 1.81.

Vodeni rastvori sumpor dioksida, koji se ponekad nazivaju sumporastom kiselinom, se korist kao redukujući agensi i sredstva za dezinfekciju, poput rastvora bisulfita i sulfitnih soli. Oni su takođe blagi izbeljivači, i koriste se za materijale koji se mogu oštetiti izbeljivačima koji sadrže hlor.

Vidi još уреди

Reference уреди

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ D. Sülzle; M. Verhoeven; J. K. Terlouw; H. Schwarz (1988). „Generation and Characterization of Sulfurous Acid (H₂SO₃) and of Its Radical Cation as Stable Species in the Gas Phase”. Angew. Chem. Int. Ed. Engl. 27: 1533—4. doi:10.1002/anie.198815331.
^ Jolly, William L. (1991). Modern Inorganic Chemistry (2nd изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-032768-8.

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] D. Sülzle; M. Verhoeven; J. K. Terlouw; H. Schwarz (1988). „Generation and Characterization of Sulfurous Acid (H₂SO₃) and of Its Radical Cation as Stable Species in the Gas Phase”. Angew. Chem. Int. Ed. Engl. 27: 1533—4. doi:10.1002/anie.198815331.

[5] Jolly, William L. (1991). Modern Inorganic Chemistry (2nd изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-032768-8.

[4]

[1]

[2]

[3]

[5]