Svečana paljba je pucanje iz vatrenog oružja u vazduh u znak slavlja. Ponekad se dešava u delovima Balkana,[1] Rusiji, Bliskom istoku, Južnoj Aziji, Latinskoj Americi, Sjedinjenim Državama i Etiopiji, čak i tamo gde je to ilegalno.[2][3][4][5]

Uobičajene prilike za slavljeničku pucnjavu uključuju Novu godinu, kao i verske praznike.[6] Ova praksa ponekad dovodi do nasumične smrti i povreda od zalutalih metaka. Oštećenje imovine je još jedan rezultat slavljeničke pucnjave; polomljeni prozori i oštećeni krovovi ponekad se nađu posle ovakvih proslava.[7]

U zavisnosti od ugla iz kojeg je ispaljen, brzina padajućeg metka se menja. Metak ispaljen skoro vertikalno izgubiće najveći deo brzine,[8] i obično pada krajnjom brzinom, koja je mnogo niža od njegove brzine pri izlasku iz cevi. Uprkos tome, ljudi i dalje mogu biti povređeni ili ubijeni od metaka koji padaju ovom brzinom. Ako je metak ispaljen pod drugim uglovima, on zadržava svoju ugaonu balističku putanju i mnogo je manja verovatnoća da će se upustiti u prevrtanje; stoga se kreće brzinom mnogo većom od metka u slobodnom padu. Gusti, mali meci postižu veće terminalne brzine od lakših, većih metaka.

Između 1918. i 1920.[9] Džulijan Hečer iz Oružanog korpusa Vojske Sjedinjenih Država sproveo je eksperimente da odredi brzinu padajućih metaka,[10][11][12][13] i izračunao da meci kalibra .30 dostižu krajnju brzinu od 90 m/s (300 stopa u sekundi ili 186 milja na sat).[13][14] Prema kompjuterskim modelima, meci iz pištolja kalibra 9 mm dostižu krajnje brzine između 150 i 250 stopa u sekundi.[15] Metak koji putuje brzinom od samo 61 m/s (200 stopa u sekundi) do 100 m/s (330 stopa u sekundi) može probiti ljudsku kožu.[16]

Svaka pucnjava može oštetiti sluh onih u blizini bez zaštite za uši, a ćorci ispaljeni u nebezbednom pravcu mogu da izazovu povrede ili smrt od eksplozije iz blizine, kao u slučaju glumca Jon-Erik Heksuma. Ptičija sačma ispaljena iz sačmarice se raspršuje i gubi energiju mnogo brže od zrna ili metaka ispaljenih iz pušaka i pištolja. Iako je potencijalno smrtonosna na znatnom rastojanju pod malim uglom, kad je ispaljena pod velikim uglom, glavni rizik od povrede od „padajuće kiše“ je upadanje u oči i izazivanje ogrebotina, posebno kod osoba koje gledaju nagore bez zaštite za oči.

Nedeljni izveštaj o morbiditetu i mortalitetu američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) otkrio je da je 80% slavljeničkih povreda izazvanih pucnjavom u Portoriku, u novogodišnjoj noći 2003. bilo po glavi, stopalima i ramenima.[17] U Portoriku je oko sedam ljudi poginulo od slavljeničke pucnjave u novogodišnjoj noći u poslednjih 20 godina. Poslednji je bio 2012. godine.[18] Između 1985. i 1992. godine, doktori u King/Dru medicinskom centru u Los Anđelesu, Kalifornija, lečili su oko 118 ljudi od nasumičnih povreda od metaka. Poginulo ih je trideset osam.[19]

U 2005. godini, Međunarodna akciona mreža za malokalibarsko oružje (IANSA) je vodila obrazovne kampanje o opasnostima slavljeničke pucnjave u Srbiji i Crnoj Gori.[20] U Srbiji je slogan kampanje bio „svaki metak koji se ispali mora da se spusti“.[21]

Trendovi

уреди
  • Filipinski sekretar za zdravstvo Francisko Duke III primetio je pad broja povreda od zalutalih metaka u toj zemlji tokom perioda praznika na kraju 2005. godine – sa 33 slučaja na 19.[22]
  • Broj pritužbi u vezi sa nasumičnom pucnjavom u Dalasu, Teksas, u novogodišnjoj noći opao je sa otprilike 1.000 u 1999. na 800 u 2001. i 2002. godini.[7]
  • Početkom 2008. povećana pristrasnost u Libanu dovela je do prakse ispaljivanja slavljeničke pucnjave u znak podrške političarima koji se pojavljuju na lokalnoj televiziji, što je dovelo do višestrukih smrtnih slučajeva i do poziva ovih lidera da prekinu tu praksu.[23]

Reference

уреди
  1. ^ „Dragan Obrenović | International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia”. www.icty.org. 
  2. ^ „Nurse and Adjunct Professor, 61, Killed by Celebratory Gunfire in Texas on New Year's Day”. lawandcrime.com (на језику: енглески). јануар 2020. Приступљено 2020-01-01. 
  3. ^ Shaikh, Hassan Latif (29. 6. 2012). „Celebratory gunfire”. Dawn. Приступљено 15. 8. 2012. 
  4. ^ Polly Mosendz; Seung Lee (31. 12. 2015). „Falling Bullets Fall: Los Angeles's Deadly Tradition of Celebratory New Year's Gunfire”. Newsweek. 
  5. ^ Jason Miles (1. 1. 2021). „'It's maddening': Celebratory gunfire results in multiple injuries again on New Year's Eve in Houston”. KHOU 11. 
  6. ^ Stojanovska, Marina (2006-01-27). „Campaign in Macedonia raises awareness of dangers posed by gunfire”. Southeast European Times. Архивирано из оригинала 2006-12-31. г. Приступљено 2007-08-01. 
  7. ^ а б „New Year's Eve gunfire may bring jail time”. United Press International. Приступљено 2007-08-02. 
  8. ^ Siegel, Ethan (2. 7. 2020). „The Science Of Why Firing Your Gun Up Into The Air Can Be Lethal”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 4. 1. 2023. 
  9. ^ Petzal, David E.; Bourjaily, Phil (2. 5. 2007). „What Goes Up. . .”. Field & Stream. Архивирано из оригинала 13. 02. 2023. г. Приступљено 4. 1. 2023. 
  10. ^ „Records of the office of the Chief of Ordnance”. National Archives (на језику: енглески). 15. 8. 2016. Приступљено 4. 1. 2023. 
  11. ^ „The History of Ordnance in America”. U.S. Army Ordnance Corps. Архивирано из оригинала 29. 07. 2023. г. Приступљено 4. 1. 2023. 
  12. ^ Abdali, Husain A.; Hoz, Samer S.; Moscote-Salazar, Luis Rafael (април 2018). „Cranial Gravitational (Falling) Bullet Injuries: Point of View”. Journal of Neurosciences in Rural Practice. 09 (2): 278—280. PMC 5912041 . PMID 29725186. doi:10.4103/jnrp.jnrp_498_17. 
  13. ^ а б The Ballistician (март 2001). „Bullets in the Sky”. W. Square Enterprises, 9826 Sagedale, Houston, Texas 77089. Архивирано из оригинала 2008-03-31. г. 
  14. ^
  15. ^ Palmer, Brian (30. 3. 2011). „Can falling bullets kill you?”. Slate Magazine (на језику: енглески). Приступљено 4. 1. 2023. 
  16. ^ Stewart, Michael J. (2005). Head, Face and Neck Trauma: Comprehensive Management. New York: Thieme Medical Publishers. стр. 189. ISBN 1-58890-308-7. 
  17. ^ Rodriguez, I; Mirabal-Colon, B; Alonso-Echanove, J; Rodriguez, C; Rullan, J; Crosby, A; Arias, I; Alvarado-Ramy, F; Balaban, V; Cauthen, B. „New Year's Eve Injuries Caused by Celebratory Gunfire — Puerto Rico, 2003”. Morbidity and Mortality Weekly Report. U.S. Department of Health and Human Services. Приступљено 2007-07-31. 
  18. ^ „Art. 703 codice penale - Accensioni ed esplosioni pericolose”. Brocardi.it. 
  19. ^ Incorvaia, A.N.; Poulos, D.M.; Jones, R.N.; Tschirhart, J.M. (2007-01-01). „Can a Falling Bullet Be Lethal at Terminal Velocity? Cardiac Injury Caused by a Celebratory Bullet”. The Annals of Thoracic Surgery. 83 (1): 283—4. PMID 17184680. doi:10.1016/j.athoracsur.2006.04.046. Архивирано из оригинала (abstract) 2007-09-28. г. Приступљено 2007-08-02. 
  20. ^ „Shooting in the air: turning celebration into tragedy”. International Action Network on Small Arms. Архивирано из оригинала 2007-09-27. г. Приступљено 2007-07-31. 
  21. ^ „Serbs Told To Keep Guns Quiet On New Year's Eve – RADIO FREE EUROPE / RADIO LIBERTY”. Приступљено 2007-08-01. 
  22. ^ Javellana-Santos, Julie. „3 Killed, Over 600 Injured in Philippine Year-End Revelry”. Arab News. Приступљено 2007-08-01. 
  23. ^ Ayed, Nahlah (2008-04-15). „Mideast Dispatches: Deadly merriment, the fallout from celebratory gunfire”. CBC News. Приступљено 2008-08-17. 

Literatura

уреди
  • "Falling bullets: terminal velocities and penetration studies", by L. C. Haag, Wound Ballistics Conference, April 1994, Sacramento, California.

Spoljašnje veze

уреди